Društvo

ZA BAKU MILUNKU LJUBAV PREMA OTADŽBINI BILA SVETINJA: Ispovest Slobodanke Grković, unuke srpske heroine

С. Ровчанин Томковић

18. 10. 2020. u 21:00

MOJA baka Milunka Savić nije smatrala da joj država išta duguje. Rat je bio i prošao, a herojsko učešće u njemu smatrala je kao sasvim normalnu stvar, obavezu prema domovini. Živela je i otišla sa svojim idealima od kojih nije odstupala nikada.

ЗА БАКУ МИЛУНКУ ЉУБАВ ПРЕМА ОТАЏБИНИ БИЛА СВЕТИЊА: Исповест Слободанке Грковић, унуке српске хероине

Ovim rečima, na pitanje da li se poslednjih godina, posle decenija zaborava, Srbija makar malo odužila ženi heroju balkanskih i Prvog svetskog rata, učesnici Kolubarske i bitke na Kajmakčalanu, najodlikovanijoj ratnici, dami zbog koje je, kada su vozovi išli po voznom redu, jedan čekao dva sata, kako bi je odvezao na inauguraciju čuvenog Šarla de Gola, odgovara njena unuka, stomatolog Slobodanka Grković.

- Nama, kao njenim potomcima je drago da generacije uče o njoj. Da se zna koliko je velika bila. Dobro je što je posle 40 godina od smrti 2013. preneta u Aleju velikana, gde se njenim senima poklonio i predsednik Francuske Emanuel Makron. Ona je bila toliko skromna da nikada nije govorila o svojim podvizima - kaže Slobodanka.

POTOMCI DIPLOMATE

MINISTARSTVO spoljnih poslova okuplja potomke slavnih Srba, koji su i danas poštovani u državama sa kojima nismo na istim stranama kada je politika u pitanju. Među njima je i naša sagovornica, ali i Justina Pupin Košćal, potomak naučnika Mihajla, ali i naslednici Stepe Stepanovića. Oni često otvaraju vrata i tamo gde politika ne prolazi.

Priseća se da je sa drugim Milunkinim unučićima odlazila na ručkove, na Voždovac gde je baka živela.

- Tu je bilo divno dvorište. Jedan veći sto i dve drvene klupice. Svi smo se okupljali. Moja majka Višnja, tetke Milena, Milka i Zorka. Ona je kuvala za sve. Gajila je jagode za nas, dosta cveća je bilo u dvorištu, najviše hrizantema. Svima nam je pravila bukete kada smo kretali kući. Dugo nisam ni znala ko je ona zapravo bila. Kasnije kada sam počela da radim, ljudi su me pitali što ne kažem da je Milunka heroj moja baka. To su mi govorili sa poštovanjem - rekla nam je Milunkina unuka.

Nikada nije pričala o ratu. Onako je usput govorila, rat je bio i prošao. Imala je neverovatnu sposobnost da se snađe i kada se činilo da izlaza nema. Do penzije je radila kao čistačica.

- Bila je vredna. Pomagala je ljudima. Kada je Vrbica, celu noć sedi i šije haljine, kako bi sve ćerke imale nove. Tek kada su odrasle skoro u devojke rekla im je da je Milena njena biološka ćerka, a da je ostale usvojila. Sve do smrti je plela i štrikala. Kada bi išla ulicom i primetila da neko plače, jer se povredio, odmah ga je dovodila kući i lečila prirodnim melemima koje je sama znala da pravi - dodaje Slobodanka još jedan segment iz života svoje bake.

NAJBOLjE VANILICE

SLOBODANKA nam priča da i danas, po receptu bake Milunke, svojoj porodici pravi vanilice. Kako kaže, baka joj je izdiktirala kako treba i nikada nigde nije jela bolje.

- Stavi se 300 grama oštrog brašna, 200 grama putera ili margarina, 75 grama šećera, kašika masti, jedno jaje, 100 grama oraha i sve se izmuti mikserom i zamesi. Oblikovano testo se stavlja u rernu zagrejanu na 200 stepeni i pazi dok ne porumeni. Zatim se stavlja džem i uvalja u prah šećer. Probajte - poručila nam je Slobodanka.

Odškolovala je najmanje tridesetoro dece koje je dovodila iz svog rodnog kraja, Jošaničke banje. Tokom Drugog svetskog rata u kući je krila Jevreje i pomagala im, kao i svima koje je okupator maltretirao.

Slobodanka se posebno seća momenta kada je stigao poziv da ide na inauguraciju Šarla de Gola.

- Lično ju je zvao. Samo nju iz naše zemlje. Baka nije imala pasoš ni haljinu. Izvadili su joj ispravu po ubrzanoj proceduri, sašila je haljinu sa tufnicama, voz je čekao samo nju. De Gol ju je izuzetno cenio. Čekalo ju je počasno mesto. I Francuzi i Englezi su joj nudili da dođe, da bira gde želi da živi. Nije htela. Ona je sve radila iz ideala, a to podrazumeva da nećete da naplatite. Često sam išla na sastanke i postavljalo se pitanje da li treba da počiva u Aleji velikana, jer je bila skromna. Stalno sam odgovarala, ona je to zaslužila - govori nam Slobodanka, ističući da joj je drago što se njena baka nalazi u udžbenicima.

ORDENI SE NE MOGU NABROJATI

ZA ratne zasluge Milunka Savić odlikovana je sa 12 srpskih i savezničkih ordena za hrabrost. Najveća odlikovanja donelo joj je učešće u Prvom svetskom ratu, u koji je ušla tražeći pušku od vojvode Radomira Putnika. Ranjavana je više puta. Nakon Kolubarske bitke, na pitanje komandanta Topličkog puka Dimitrija Milića: "Ko je zaslužio Karađorđevu zvezdu s mačevima?", svi uglas uzviknuli su - Milunka Savić!

Komandant savezničkih trupa, francuski general Moris Saraj, okačio joj je Orden francuske Legije časti, a general Franš d`Epere Ratni krst sa zlatnom palmom, jedini na svetu koji je dobila jedna žena.

Dobila je još jednu Karađorđevu zvezdu s mačevima, još jednu Legiju časti, te zlatne i srebrne medalje za hrabrost "Miloš Obilić". Nosilac je Spomenice rata 1913. Albanske i Spomenice rata za oslobođenje i ujedinjenje od 1914. do 1918, britanskog odlikovanja Ordena Svetog Majkla i ruskog Krsta Svetog Đorđa Pobedonosca.

Njena rodna kuća u Jošaničkoj Banji pretvorena je u muzej. Mnoge ulice i jedna škola nose njeno ime. Među njima i ona na Voždovcu gde i dalje stoji kuća Milunke Savić. Doduše, oronula i na ivici rušenja. Slobodanka tuda retko prolazi, jer naviru sećanja. Nada se da će država pronaći novac da je obnovi, jer je zaštićena. I da hodnik, gde je gazila ista ona noga koja se posle povlačenja preko Albanije vratila u nove bitke, i rovove Solunskog fronta, neće ostati tunel kojim novi vlasnici prolaze do svoje kuće, izgrađene iza Milunkine.