Društvo

HRVATSKO PROLEĆE: Početak raspada zemlje koja se zvala Jugoslavija

OTCEPLjENjE Hrvatske iz zajedničke države počelo je pune dve decenije pre raspada Jugoslavije.

ХРВАТСКО ПРОЛЕЋЕ: Почетак распада земље која се звала Југославија

Foto Ilustracija V. N.

Hrvatsko proleće ili Masovni pokret u potpunosti je ogolio nacionalističke i secesionističke aspiracije Hrvata, ali i potvrdio njihovo opredeljenje da Jugoslaviju vide samo kao voz kojim će stići do sopstvene državnosti.

Maspok je pokazao i metodologiju ovakvog nauma - spregu komunističkih lidera sa navodnim ustanovama kulture, Maticom hrvatskom pre svega, Rimokatoličkom crkvom i izuzetno ekstremnom proustaškom emigracijom. U ovim krugovima, svega koju deceniju ranije, po sličnoj matrici stvorena je i atmosfera koja će dovesti do genocida Srba u NDH.

Iako rođen u drugačijim okolnostima, Maspok je u osnovi negovao iste vrednosti, a pravdan je i sličnim argumentima o velikosrpskoj hegemoniji, izrabljivanju i zapostavljanju Hrvatske, korišćenju njenih prirodnih resursa... Poznati "prolećar" Franjo Tuđman na istoj matrici i 1991. proglasiće "ostvarenje hiljadugodišnjeg sna Hrvata o sopstvenoj državi".

Hrvatski nacionalisti su nametnuli atmosferu nepoverenja prema Jugoslaviji, i igrali su uspešno na kartu "opljačkanosti i osiromašenosti hrvatske nacije", ugroženosti hrvatskog jezika i latiničkog pisma i gušenju hrvatske reči na jugoslovenskom kulturnom prostoru.

Tito se surovo obračunao sa "maspokovcima", ali to ne umanjuje njegovu odgovornost za bujanje Hrvatskog proleća. Broz je godinama pažljivo negovao hrvatsko rukovodstvo i u tišini ih podsticao. Naravno, samo do mere u kojoj mu je to odgovaralo. U spletu unutrašnjih i spoljnih faktora, uz tiho delovanje njegovih vernih saradnika Edvarda Kardelja i Vladimira Bakarića, doneta je odluka o gušenju pokreta koji je već potpuno zaokupio Hrvatsku. To će, međutim, biti samo uvertira za sličan obračun koji će ubrzo biti viđen i u Srbiji - smenom liberala.

Hrvatski nacionalizam svakako nije ugušen u Karađorđevu 1971. godine. On je samo skinut sa javne scene, sa koje se povukao u takozvanu unutrašnju emigraciju. Njegovi glavni eksponenti u tišini nastavili su da kuju planove koji će 1991. godine početi da se ostvaruju. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AJDE DA SE NE LAŽEMO! Dragan Stojković Piksi posle Albanija - Srbija: Ma, to me apsolutno ne zanima!

"'AJDE DA SE NE LAŽEMO!" Dragan Stojković Piksi posle Albanija - Srbija: Ma, to me apsolutno ne zanima!