STETOSKOPOM SE NE ČUJE NIŠTA: Ako ovo osetite, to je znak da je korona napredovala, a najzarazniji su oni koji nemaju simptome!

Novosti online

22. 11. 2020. u 21:13

KORONA izaziva promene u čitavom organizmu, čitav organizam je zahvaćen i pati pod uticajem ovog virusa. To je sistemsko oboljenje.

СТЕТОСКОПОМ СЕ НЕ ЧУЈЕ НИШТА: Ако ово осетите, то је знак да је корона напредовала, а најзаразнији су они који немају симптоме!

Foto: Depositphotos

Bakterijske infekcije su obično lokalizovane, u jednom delu pluća se dešava proces koji je samoograničavajući, a kada je u pitanju korona, ti receptori koji privlače virus se nalaze svuda, pa se virus širi po plućima, srcu...

Ćelije koje privlače virus nalaze se svuda", rekla je danas u emisiji "RTS Ordinacija" dr Ana Stojanović, načelnik Odeljenja pulmologije KBC "Bežanijska Kosa".

Doktorka je zatim objasnila specifičnost upale pluća izazvane kovidom.

- Sars-cov-2 izaziva promene u čitavom organizmu, čitav organizam je zahvaćen i pati pod uticajem ovog virusa. To je sistemsko oboljenje. Bakterijske infekcije su obično lokalizovane, u jednom delu pluća se dešava proces koji je samoograničavajući, a kada je u pitanju korona, ti receptori koji privlače virus se nalaze svuda, pa se virus širi po plućima, srcu... Ćelije koje privlače virus nalaze se svuda - rekla je danas u emisiji "RTS Ordinacija" dr Ana Stojanović, načelnik Odeljenja pulmologije KBC "Dragiša Mišović". - Najčešće se tokom čitave bolesti ne čuje ništa stetoskopom, to je tipično za upale pluća koje zahvataju potku pluća, dok je kod bakterijskih infekcija nalaz nedvosmislen. Mi smo naučili da prepoznajemo i minimalne promene na rendgenu, ali je često potrebno neko vreme da se promene pokažu, nakon četiri-pet dana od pojave simtpoma.

foto

Istakla je da antibiotici ne mogu da deluju na virus.

- Ova bolest je samoizlečujuća, mi terapijom samo stvaramo uslove da se telo bolje izbori, svi znamo da antibiotici ne deluju. Evropski kongres pulmologa bio je u septembru, vodeća imena su se izjašnjavala o terapiji, antibiotik je pomenut kao pomoćna terapija. Lekar koji je o tome pričao rekao je da antibiotik ne deluje na viruse, ali nekada ne znate šta da uradite pa morate da pacijentu date antibiotik. Često je virus baza na kojoj se razvija neka bakterijska infekcija, što se kod ove bolesti teško razgraničava i zato mi dajemo antibiotik koji u nekoj meri pomogne – objasnila je dr Stojanović.

Kada je u pitanju infektivnost jedne osobe na druge, doktorka je rekla sledeće:

- Ono što kaže nauka odnosno studije koje su ispitivale veliki broj pacijenata u mnogim temljama, to je da je čovek najzarazniji kada nema simptome. Kada dođemo u kontakt sa obolelim, oko dva do pet dana nema simptoma, tada je osoba najzaraznija. Onaj ko je već oboleo, ne predstavlja više rizik jer se čuva. Nakon pet dana se obično javljaju groznica, temperatura, drhtavica, jeza, problemi sa gornjim disajnim putevima, i mada ne uvek, narušeno čulo ukusa, mirisa. Zato se preporučuje da ispitate čulo mirisa, mirisanjem limuna, pomorandže... Tada je moguće da se javi i osećaj dispnee, nedostatak vazduha, taj osećaj kao da vam neko sedi na grudima. To je već loš znak i pokazuje da su pluća zahvaćena u većoj meri.

Foto: Depositphotos

U emisiji je bilo reči i o citokinskoj oluji.

- Cilj našeg lečenja je da zaustavimo citokinsku oluju. Taj porast izvesnih supstanci u krvi, interleukin 6 i drugi interleukini, to je jedna poplava različitih hemijskih materija, nalet tih supstanci dovodi do infalmacije. Mi pratimo porast, oni su nam, marker upale. Ti citokini slute na nastanak tromba, zato se daje heparina koji zapravo sprečava zgrušavanje krvi - rekla je doktorka i dodala da je najteža komplikacija akutni respiratorni distres sindrom. - To ukazuje na vodu u plućima, nestajanje plućnog parenhima i nemogućnost da se gasna razmena vrši.

Naglasila je da je dokazano da pušači nisu zaštićeniji od korone, pa pojasnila umor kao simptom kovida:

- Zašto dolazi do umora, nemogućnosti da nešto uradite? Zato što ostaju ožiljci u određenom procentu, recimo jedna trećina obolelih lečenih u bolnicama ima sklonost ka fribrozi pluća. Narodski rečeno, to su ožiljci na plućima, koji nisu funkcionalni. To vodi od promena na srcu, i to onih trajnih.

Foto: Depositphotos

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu