DOČEKUJU ZORU MEŠAJUĆI BETON: "Novosti" na gradilištu budućeg mosta preko Save, dugog 1.300 metara, na auto-putu Ruma - Šabac
INŽENjER Nikola Karadžić je, sa kolegama iz "Koridora Srbije", radio na izgradnji auto-puta ka Bugarskoj, gde su uspešno ukrotili Sićevačku klisuru, a sada je pred njima novi izazov - povezivanje Srema i Mačve. Ovih dana postavljaju i poslednji od 370 šipova za još jedan most na Savi. To je najvažniji i najzahtevniji objekat na trasi budućeg auto-puta Ruma - Šabac i brze saobraćajnice ka Loznici.
Radovi su počeli sa obe strane reke, na drugom kilometru uzvodno od starog železničkog mosta. Najdalje se odmaklo na delu gradilišta prekoputa kampa kompanije "Azvirt", koja je glavni izvođač radova, sa mačvanske strane, gde majstori rade na konstrukciji između stubova. Most će biti dug oko 1.300 metara, a svaku žicu armature koja će biti postavljena oni će ručno, uz pomoć klešta, povezati žicom.
To je težak i dug proces. Radi se i na minusu, ali deo u kojem neimari povezuju armaturu, u gornjoj konstrukciji mosta, izgleda kao kanal između dva stuba, pa njegove stranice služe kao zaklon od vetra. Ispod šlemova kao zaštitu većina radnika nosi specijalne kape, da se zaštite od hladnoće.
Radi se dok se vidi, najčešće do 17 časova. Ali, kažu inženjeri, posle svakih pedesetak metara, kad počne betoniranje između stubova, nema stajanja niti prekida. Uz reku tada neretko ostanu do ponoći, a nekad dočekaju i zoru.
Nije lako, ali niko od ljudi na gradilištu nema dilemu oko uloge u ovom projektu. Svi su složni u želji da u roku i najbolje što znaju završe posao. Svakog dana ih ovde ima oko 220, a u Šabac su došli iz Azerbejdžana, Turske i svih delova Srbije.
Živo je i na sredini Save, gde je "parkirano" mnogo teške mehanizacije. Šipovi su pobijeni, iz reke vire talpe, odnosno "kalupi" koji će kada budu završeni biti "temelj" mostu. Beton se priprema na kopnu, a zatim se prebacuje u "kamion mešalicu". Dok talasi Save zapljuskuju mačvansku obalu, kamion se ukrcava na tegljač "Sremica" i plovi do mesta gde "niču" prvi stubovi u vodi.
- Dubina šipa je 28 metara, a na njihovom bušenju angažovane su četiri ekipe - priča Karadžić. - Ovaj posao je i borba sa prirodom, ali i stalna težnja da ona pretrpi što manju štetu izgradnjom puta. Dok smo bili na Koridoru 10 borili smo se sa klizištima i radili na stabilizaciji kosina, a ovde svakog dana radimo u zoni reke, u plavnom području. Za deo poslova nam ide naruku kada je niži vodostaj, ali on ekipama koje buše ne odgovara.
NA SAVI ĆE BITI 17 MOSTOVA
MOST kod Šapca je čak četvrti koji se u poslednjih pet godina gradi na Savi. Prošle godine u decembru je završena izgradnja mosta kod Obrenovca na Auto-putu "Miloš Veliki", pre nekoliko meseci je okončana izgradnja i druge trake mosta kod Ostružnice na obilaznici oko Beograda, a trenutno se gradi i most između Kuzmina i Sremske Rače, koji bi trebalo da bude deo budućeg auto-puta ka Sarajevu.
Kada budu završeni i objekti koji su trenutno u izgradnji, na ovoj reci na toku kroz Srbiju biće 17 mostova, od kojih su 12 drumski, četiri železnička i pešački most kod Sremske Mitrovice.
Radovi se odvijaju pod punim saobraćajem, pa neimari moraju strogo da poštuju pravila plovnog puta, koji je na ovom mestu širok 155 metara. U svakom trenutku mora da bude oslobođen prostor za prolaz brodova.
Most na Savi će se nalaziti u sredini, između deonice auto-puta Ruma - Šabac i brze saobraćajnice Šabac - Loznica. Neposredno pre njega, na sremskoj strani, biće izgrađena naplatna rampa. Putarina na ostatku trase ka Loznici se neće naplaćivati, jer je u pitanju brza drumska saobraćajnica sa četiri trake.
- Kada ovaj projekat bude završen, od Beograda do Šapca će se stizati za oko 40 minuta, a do Loznice za nešto više od sat vremena - napominje Karadžić. - Deonica od rumske raskrsnice do mosta na Savi je duga 21 kilometar i zaobići će sela Klenak, Platičevo, Hrtkovci i Jarak, što će rasteretiti saobraćajnice u ovim naseljenim mestima. Trasa puta svuda ide kroz njive, kroz sremsku i mačvansku ravnicu, i nigde se ne ukršta sa postojećom prugom Zvornik - Šabac - Ruma.
Silaskom sa mosta, vozači će prelaziti na brzu saobraćajnicu i voziće oko 54,5 kilometara do Loznice. Trasa puta ići će bliže reci Drini i završiće se u Lozničkom polju, zapadno od gradskog naselja Loznica, kod graničnog prelaza Trbušnica.
- Razvoj infrastrukture će doprineti da kao zemlja budemo bolje povezani sa svojim susedima, ali i da budemo dobro povezani iznutra - smatra Nikola Karadžić. - Novi auto-put će omogućiti da se rastereti jedan od najopterećenijih puteva u Srbiji, kojim dnevno prolazi više od 9.000 vozila, među kojima je više od 1.000 teških kamiona. To je važno za celu Srbiju, a naročito za ljude koji žive u Rumi, Loznici, Krupnju, Bogatiću, Šapcu i Loznici.
VEZA I SA NOVIM SADOM
RUMSKA raskrsnica će biti prilagođena i postaće novo čvorište, jer će biti spona i sa Fruškogorskim koridorom, koji će povezati Rumu i Novi Sad, a čija izgradnja bi trebalo da počne tokom sledeće godine. Tih oko 45 kilometara će činiti ukupno 122,4 kilometra nove saobraćajnice od Novog Sada do Loznice.
- Na trasi ovog koridora biće i najduži tunel u Srbiji, Iriški venac od 3,5 kilometara, kao i još jedan most preko Dunava dužine preko 1.800 metara i tunel "Širine" od 350 metara - objašnjava Karadžić. - Imaće dva kraka u Novom Sadu, jedan do Kaćke petlje, a drugi do Žeželjevog mosta.
Preporučujemo
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)