SA SRBIMA SAM MEĐU SVOJIMA: Filip Renjije (54), čuvar Večne vatre na Trijumfalnoj kapiji u Parizu

PLAMEN na spomeniku Neznanom junaku ispod Trijumfalne kapije gori za sve vojnike, Francuze i saveznike, stradale u borbama od Prvog svetskog rata do današnjih dana. Gori, dakle, i za Srbe. Naše savezništvo od 1914. do 1918. je nadaleko čuveno. Ne zaboravimo na ogromno Srpsko groblje u Tijeu, kod Pariza, gde se nalazi 747 grobova srpskih vojnika koji su poginuli zajedno sa Francuzima, za isti ideal i ciljeve.

Filip Renjije

Tim rečima započinje svoju ispovest, za "Novosti", čuvar Večne vatre kod Trijumfalne kapije Filip Renjije (54), čovek koji decenijama neguje prijateljstvo između dva naroda. Na groblju u Tijeu, koje pominje, bio je, naravno, i ove godine, u Danu primirja u Velikoj vojni, i pored veoma malog broja prisutnih i ograničenog kretanja zbog epidemije virusa korona.

- Delimo iste vrednosti, kulturu, civilizaciju, način života. U društvu Srba se osećam kao među svojima - kaže Renjije.

Duga je veza između ovog Francuza i Srba. Započela je pre još gotovo trideset godina, kada je bio mladi vojnik.

- Služio sam u bivšoj Jugoslaviji, tokom tužnog perioda onog nedavnog rata. Bio sam u Sarajevu, Zagrebu, Pančevu, Glini, Mostaru, i na kraju, 1999, na Kosovu - broji mesta koja je, obavljajući vojničku dužnost, obišao, više od nekih koji su živeli u toj državi.

Ukupno je u našoj ondašnjoj zemlji proveo dve godine života, od 1992. do 1999, u misijama od četiri do šest meseci. Dobro nas poznaje.

- Na licu mesta, brzo se shvati da taj konflikt nije bio pošten. Ni u jednom ratu nije prijatno. Ali, odmah ste mi se dopali kao nacija. Živite kao i mi, Francuzi. Nema mnogo razlike. Imate osećanja, držite reč - ističe naš sagovornik.

Nije mu jasno kako se to međunarodna zajednica, u ono vreme, neopravdano, okrenula protiv Srba.

- To je zaista neobjašnjivo. Na Kosovu se ispostavilo da je dovoljno da neko bude u većini, pa da im dozvole da se otcepe! Ne razumem kako su mogli da budu protiv vas i podrže stvaranje "države" koja je sve, samo ne održiva. Ko malo zna istoriju, zna da je Kosovo istorijska srpska pokrajina. Vi ste se borili samo da sačuvate vašu teritoriju. To bismo i mi Francuzi radili, da nam se nešto slično desi. A kako stvari stoje, nažalost, postoji rizik da nam se to zaista i dogodi za koju godinu - vrti sumnjičavo glavom.

U nepravdu nanetu Srbiji se, kaže, uverio tokom misije, ali je sve dobilo na značaju kada se vratio u Francusku, i uporedio ono to što je video s onim što je slušao u medijima.

- Iako se odnos javnosti vremenom menjao u korist Srbije, taj osećaj nepravde se pojačavao s godinama koje su prolazile - poručuje Renjije.

Filip Renjije ispred jedne od porušenih srpskih crkava

Na Kosovo je stigao mesec dana posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

- Bio sam veoma razočaran zbog bombardovanja, jer između Francuske i Srbije postoji veliko istorijsko prijateljstvo. Mi vojnici smo između sebe govorili da nije normalno to što se bombarduje Srbija zbog toga što Kosovo hoće da se odvoji. Stavljali smo se u kožu Srba. Međunarodna zajednica se, jednostavno, svrstala na stranu brojnijeg. Nije bilo ni korektno, ni logično to što vam je urađeno.

U misiji na Kosovu je bio stacioniran u južnoj Mitrovici.

- Bili smo smešteni u zgradi koja je delom pogođena u bombardovanju. Nije bilo krova i kiša je upadala unutra. Svaki slobodan trenutak mi Francuzi smo koristili da pređemo most, i odemo kod Srba, u restorane, picerije, kafiće. Osećali smo da smo tu među istom kulturom.

Srbi su ga, ističe, izuzetno dobro primili.

- Imam puno fotografija iz tog vremena. Mnogo sam se družio sa Srbima. Čuvam fantastične uspomene. Ali, vremenom su se veze izgubile. Postojala i jezička barijera.

Ipak, naučio je mnogo. Svoj broj telefona izdiktirao je na - srpskom.

Kontakte je zatim nastavio u Parizu.

- Moja komšinica je Srpkinja, pesnikinja Danica Dodić. Upoznao sam je pre deset godina. Često se viđamo. Veliki smo prijatelji!

Filip Renjije je kao vojnik služio od 1984. do 2007. godine. Posle toga je civilno radio u francuskom Ministarstvu odbrane, a onda se 2013. dobrovoljno priključio Komitetu Večne vatre. Ovo telo broji četrdesetak komesara, među kojima je i Filip. Menjaju se u upravljanju ceremonijom, a on predsedava minimum jednom nedeljno. Svoju ljubav prema Srbima i Srbiji preneo je i na svoje kolege.

- Ceremonija se održava svake večeri, od 11. novembra 1923. godine, u 18.30. Ne prekida se ni sada, za vreme kovida - ističe naš sagovornik.

Filip sa decom iz Srbije ispred Večne vatre (prvi sdesna)

Poštuje se naročiti protokol. Uz prisustvo zastavnika, obavezno se pročita prigodan tekst, položi venac, simbolično obnovi vatra, oda počast mrtvima, intonira "Marseljeza" i pozdrave učesnici, posle čega slede upisivanje u knjigu utisaka i himna Neznanom vojniku. Sve traje oko pola sata. Često dolaze zvanične strane delegacije, predsednici, ministri. Nekada bude i hiljadu ljudi, nekada samo nekoliko komesara. Puno puta su bili i najviši predstavnici Srbije.

Među zastavnicima veoma često budu i pariski Srbi. Naročito o velikim datumima, kada se pozdrave i sa francuskim predsednikom. Dođu i deca iz folklornih društava, u narodnoj nošnji.

- Sa Srbima, našim saveznicima, imamo fantastične odnose - kaže Renjije.

Naročito se u tome ističe zastavnik Petar Petrović Pepi, koji je pregurao osamdesetu.

- On je ličnost koja okuplja naše dve zajednice, francusku i srpsku. Izuzetno mi je drag. Često je prisutan na svečanosti obnavljanja Večne vatre. U uniformi i sa srpskom zastavom, naravno.

Sa Pepijem, Danicom Dodić ili sam, Filip Renjije ode i do srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Parizu, na Sretenje u rezidenciju srpskog ambasadora, u naše pariske restorane.

- Obožavam srpsku kuhinju. Vaši gastronomski specijaliteti su mi baš "po meri". Imate fantastična jela sa paprikom, teletinom, svinjetinom, jagnjetinom. Pri samom pomenu izazivaju apetit!

Od 1999. je u Srbiji bio samo jednom, 2004. u kratkoj misiji inventara, kao vojnik, u Novom Selu, na Kosovu. Sprema se da nas uskoro, konačno, ponovo poseti.

- Predviđeno je da idemo u maju, od Novog Sada, do Pećke patrijašije, od severa do juga Srbije. Ceo put organizuje, naravno, Pepi. Idemo u pohode, privatno, da pozdravimo prijatelje. Da razgovaramo, družimo se, uživamo u gostoprimstvu i hrani. Jedva čekam da ponovo odem u Srbiju i da opet vidim Beograd! - zaključuje čuvar Večne vatre naš razgovor.

DA ZABORAVIMO 2020.

- PROTEKLU godinu, posle svega što smo proživeli, treba što pre zaboraviti. Nadam se da će vakcina koja je stigla sve to da reši na duže staze i da će sve ovo do sada biti samo ružna uspomena - kaže Renjije, a onda na srpskom dodaje s porukom svima u Srbiji: - Srećni praznici, srećan Božić!

Renjije na jednoj od svečanosti kod Trijumfalne kapije

OGRANIČENO ZBOG KORONE

PRISUSTVO na ceremoniji svakodnevnog obnavljanja Večne vatre kod Trijumfalne kapije trenutno je ograničeno zbog korone.

- Svi nosimo maske, naravno i napolju, poštujemo distancu, redovno koristimo gelove tokom ceremonije. Ne pružamo ruke, ne dodirujemo se ni na koji način. Na sreću, uspevamo da se zaštitimo - ističe Renjije.

Preporučujemo

Kultura

0 0

VETAR U LEĐA ZA SRPSKI FILM: Poslanici uskoro o sporazumu o kinematografskoj saradnji sa Francuskom

16. 12. 2020. u 15:35

Svet

0 0

PRETNjA BOMBOM: Evakuisano područje oko Trijumfalne kapije

27. 10. 2020. u 17:14

Svet

1 1

POČELA VAKCINACIJA I U FRANCUSKOJ: 78-osmogodišnja žena prva zasukala rukave

27. 12. 2020. u 14:43

Srbija

0 0

ŠARL DE GOL – LIČNOST, NASLEĐE I SEĆANjE: Predavanje dr Aleksandre Kolaković na Jutjub kanalu KCNS (VIDEO)

24. 12. 2020. u 08:34

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije