Društvo

KO JE BIO VLADIKA ATANASIJE JEVTIĆ? Išao na Bogosloviju sa mitropolitom Amfilohijem, poznat kao jedan od najvećih teologa

Новости онлине

04. 03. 2021. u 19:43

UMIROVLjENI episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije Jevtić preminuo je posle teške borbe sa virusom korona u Trebinjskoj bolnici.

КО ЈЕ БИО ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ? Ишао на Богословију са митрополитом Амфилохијем, познат као један од највећих теолога

Foto: Printscreen

Njemu se stanje pogoršalo pre dva dana, nakon čega je priključen na respirator zbog obostrane upale pluća.

Vladika Atanasije je bio jedan od najznačajnijih teologa i autor velikog broja radova i knjiga, kao i prevoda najvažnijih dela pravoslavne misli.

Atanasije je rođen kao Zoran Jevtić 8. januara 1938. godine u selu Brdarica kod Šapca. Završio je bogosloviju u Beogradu (u generaciji sa episkopima Amfilohijem i Lavrentijem). Upisao je Bogoslovski fakultet 1958, a zamonašen je 3. decembra 1960. godine.

Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu juna meseca 1963, a sledeće 1964. godine odlazi na Teološku akademiju na Halki (Turska), a potom na Teološki fakultet u Atinu. Tu je odbranio doktorsku tezu iz dogmatike na temu „Eklesiologija apostola Pavla po Svetom Jovanu Zlatoustom“.

U jesen 1968. godine odlazi u Pariz, gde najpre nastavlja bogoslovske studije na Institutu Svetog Sergija i dalje usavršava znanje francuskog jezika. Posle provedene jedne godine izabran je za profesora na Institutu. Naredne tri godine je predavao Uvod u bogoslovlje i Patrologiju sa Asketikom, a poslednju godinu predavao je i Istoriju crkve vizantijskog perioda.

Vratio se iz Pariza 1972. godine i od tada je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu niz godina predavao Istoriju hrišćanske crkve, neko vreme Istoriju srpske crkve, a 1987. izabran je za redovnog profesora Patrologije. Biran je za dekana Bogoslovskog fakulteta u periodu 1980—1981. i 1990—1991. godine.

Tokom rada na fakultetu, objavio je oko stotinu naučnih radova. Otvoreno istupa, zahvaljujući odličnom poznavanju filozofske i teološke misli i svojom svestranošću, ostvarujući dijalog sa tadašnjim zastupnicima marksizma i materijalizma.

Od 1991. bio je episkop banatski, a već sledeće godine je određen za episkopa zahumsko-hercegovačkog. Izabran je za prvog rektora novootvorene Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju, 1994. godine. Usled teške povrede, povukao se sa arhipastirskih dužnosti uz saglasnost Svetog arhijerejskog sabora. Privremeno je vršio dužnost administratora Eparhije raško-prizrenske, nakon razrešenja episkopa raško-prizrenskog Artemija.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

I rođaci mogu biti negovatelji: Počela javna rasprava o nacrtu zakona kojim se regulišu prava roditelja teško obolele dece
Društvo

0 0

I rođaci mogu biti negovatelji: Počela javna rasprava o nacrtu zakona kojim se regulišu prava roditelja teško obolele dece

TOKOM javne rasprave o Nacrtu zakona roditelj-negovatelj, koja je počela danas, Ministarstvo za rad, zapošljvanje, boračka i socijalna pitanja predložiće da status roditelja-negovatelja mogu da dobiju i srodnici, zapravo jedan od njih, i to u slučaju kada porodicu čine jedan roditelj i dvoje dece koja su korisnici uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć.

17. 04. 2026. u 23:23

Politika
Tenis
Fudbal
Tri uslova Irana za prolaz kroz Ormuski moreuz: Preti potpuno zatvaranje i haos na tržištu nafte

Tri uslova Irana za prolaz kroz Ormuski moreuz: Preti potpuno zatvaranje i haos na tržištu nafte