FAKULTET ZAVRŠILI, ZANAT NISU OSTAVILI: Porodica Valčić iz Leskovca ne odriče se tradicije započete 1905. (FOTO)

U RADIONICI u centru Leskovca, duže od veka stasavaju generacije Valčića. Već četvrta. U njoj decu od malih nogu uče pravim vrednostima, zanatskim veštinama i radnim navikama koje su im pomagale da izrastu u vredne i uspešne ljude.

Foto I. Mitić

Sve što su naučili u pradedinoj radionici pomoglo im je da postanu lekari, inženjeri, farmaceuti, ekonomisti... da na tim poljima ostvare uspehe kojima se, takođe, ponose. Ali, od zanata nisu odustali, niti imaju nameru. Čuvaju tradiciju započetu 1905. godine i tvrde da je zanat zlata vredan, iako je sve manje mladih koji veruju u to.

- Sve je počelo od pradede Mite koji je došao iz Vlasotinca u Leskovac i otvorio radnju u centru grada, kod Šop Đokićeve kuće. Sa njim je došao i moj deda Milan koji je nastavio da se bavi limarstvom, a potom i njegova dva sina. Braća su zajedno radila sve dok moj otac Božidar, 1953, nije kupio lokal i od tada ova radnja nije zatvarala svoja vrata - priča nam Dragan Valčić (65), inženjer mašinstva, koji se u potpunosti posvetio porodičnom poslu kada je propala društvena firma gde je radio kao glavni projektant za rudarsku opremu.

Velika podrška bila mu je supruga Verica (63). I ona je ubrzo podelila sudbinu hiljada Leskovčana koji su ostali bez posla. Iako je diplomirani ekonomista, nije joj bilo teško da se prihvati alata i da se sa suprugom otisne u limarske vode.

- Nikada se nisam stidela bilo kakvog posla i ništa mi nije bilo teško. Brzo sam se uklopila. Potičem iz zanatske porodice. Otac mi je bio poznati kovač i vrstan majstor. Usadio mi je radne navike i ljubav prema obradi metala zahvaljujući kojoj sam, kao i Dragan, stekla penziju. Još radimo i čuvamo posao koji nam je, u teškim vremenima, omogućio da normalno živimo i da školujemo decu - kaže Verica.

Naši domaćini su ponosni na sina Miloša (32) i ćerku Maju (26). Miloš je lekar, uskoro i specijalista ginekologije, a Maja je magistar farmacije. Doktorand je na ovdašnjem Tehnološkom fakultetu i saradnik u nastavi. Oboje su zaposleni u leskovačkoj Opštoj bolnici, a za vreme školovanja uvek su bili među najboljim učenicima i studentima.

- U radnji sam od sedme godine. Radio sam sa radnicima dok su roditelji bili na poslu.

Trud, rad, energija, ljubav to je za moju porodicu i mene ova naša radnja. Hiljadu puta sam je očistio i to radim i danas. Nije me sramota. Bilo je mnogo odricanja. Svako moje leto bilo je radno, ali iskustva koja sam stekao su neprocenjiva. Ovde sam naučio kako se postaje čovek i stekao navike koje su me dovele do toga da danas operišem - emotivno i s ponosom govori Miloš o malenoj radnji prepunoj limarskih proizvoda i uspomena.

Miloševa sestra Maja priča da su njihovi roditelji podneli veliku žrtvu kada su iza sebe ostavili godine akademskog školovanja i ušli u zanatske vode i veliku neizvesnost. Kaže da su radili danima, pa i noćima, da bi ispoštovali kupce.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Posle kraha socijalizma, kada su ljudi gubili posao, ova radnja im je bila utočište baš onakvo kakvo je bilo i generacijama pre nas. Usadila nam je vrednosti kojima dugujemo mnogo toga. Ona je naša života priča. I sada sve počinje u njoj, a naše radno vreme se i danas u njoj završava - iskrena je Maja, dok Miloš obećava da neće dozvoliti da se stoletna porodična tradicija ugasi.

UMEĆE Inženjer mašinstva potpuno se posvetio porodičnom poslu, Foto I. Mitić

Valčići veruju da će se neki od učenika koji dolaze u radnju da savladaju osnove limarskog zanata odlučiti da nastave da rade posao koji je tražen, plaćen i veoma cenjen. A, dobrih majstora i poznavalaca limarskog zanata sve je manje. Naš domaćin Dragan tvrdi da tek sada, u sedmoj deceniji, stekao punu zanatsku zrelost.

- Tek sada mogu da kažem, kao nekada moj deda: "Dajte mi lim, napraviću čoveka" - uz osmeh kaže Dragan.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije