POSEDUJU VIŠE OD POLOVINE ZEMLJE U MOSTARU: Od predratnih 30.000, u gradu na Neretvi sada živi manje od 3.000 Srba
TEŠKO je u poslednjih četvrt veka biti Srbin u Mostaru. Toliko je prošlo i od završetka nesrećnog građanskog rata u Bosni. Ako Srbin u Mostaru želi da radi i zaradi, posla ima: na benzinskoj pumpi, u trgovini, kao konobar, ili na njivi.
Čak 176 visoko obrazovanih srpskih momaka i devojaka diplome završenih fakulteta drže na zidu u kući. Posla u struci u gradu na Neretvi za njih nema. Posla nema, jer su pre svega Srbi. Da su kojim slučajem Hrvati ili Bošnjaci našao bi se posao. Od predratnih 30.000 Srba u Mostaru danas živi nešto manje od 3.000, i nažalost broj pada iz godine u godinu.
- Ključ opstanka Srba u dolini Neretve je posao, zapošljavanje i investicija u projekte gde će se Srbi koji žive u Mostaru zaposliti. Sve ostalo, od izgradnje puteva ili druge infrastrukture, nije od pomoći za opstanak Srba - kaže u dahu za "Novosti" Dušan Golo, predsednik Koordinacije Srba u Mostaru. - Biološki Srbi nestaju u Mostaru. U narednih deset godina postaćemo, ako se nastavi sadašnji trend, statistička greška u gradu koji smo pravili i gde smo vekovima živeli.
On kaže da nema velike mudrosti kako da Srbi ostanu na svojim vekovnim ognjištima u dolini Neretve.
- Srpski korpus na čelu sa Srbijom, Republikom Srpskom i Srpskom pravoslavnom crkvom treba jasno da se odredi da li Srbi trebaju da ostanu u dolini Neretve. Ako ne trebaju, onda nek ide kako ide. Ukoliko Srbi imaju podršku da ostanu, ovde i jačaju srpsku zajednicu u Mostaru i dolini Neretve, pa onda braćo svi pomozite - kaže Golo.
Zasada, iako Srbi teško žive i najčešće rade poslove konobara, trgovaca, fizičke poslova za dnevnicu, takav način još nije slomio srpski duh.
- Srbi i dalje drže preko 50 odsto zemlje u Mostaru. Iako umiremo, zemlja ostaje. Zemlju ne prodajemo. Gde god pođeš kroz Mostar, vidiš srpski pečat. Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović, Dušan Bajević, samo su deo srpskog i mostarskog identiteta. Ako bi se rešilo pitanje Mostara, i da sva tri naroda žive u slozi, miru i prosperitetu, taj model se može primeniti na celu BiH - ističe Golo.
Paroh mostarski Radivoje Krulj je više od dve decenije uz srpski narod u Mostaru, i u dobru i zlu. Nema Mostarca koji ne zna oca Krulja.
- Sećam se prvih godina nakon rata, kad je većina srpskih kuća u Mostaru bila porušena ili oštećena. Narod je bio u kolektivnim centrima. Nismo imali nijednu bogomolju - priča, za "Novosti", paroh Krulj.
Ali, kako kaže, malo-pomalo narod se počeo vraćati. Krenula je obnova i srpska zajednica je opet zaživela u Mostaru.
- Srbi imaju svoj identitet u ovom gradu. Dolaze Srbi u Mostar i da žive i da studiraju. Optimista sam da ćemo očuvati identitet u gradu na Neretvi. Srpska zajednica u Mostaru ima potencijal da raste - ističe paroh.
On posebno ističe da će nova energija za celi Mostar biti kada se završi obnova Saborne crkva Svete Trojice u Mostaru.
- Kao što je novi početak za Mostar značila obnova Starog mosta, tako će i ponovno stavljanje Sabornog hrama u bogoslužbenu i svaku drugu upotrebu za naš narod, ali i celi Mostar, biti veliki korak unapred. Hram znači život za naš narod. Nadamo se da će Srbija i predsednik Aleksandar Vučić pomoći završetak obnove - kaže paroh Krulj.
Kad govori o srpskoj zajednici sa kojom već dve decenije živi, raduje i tuguje, paroh Krulj kaže da je najveći problem Srba posao i radna mesta, pa zatim obnova porušene imovine.
- Imamo još uvek oko 1.000 neobnovljenih srpskih kuća u Mostaru. Znam porodice koje bi se sigurno vratile da su im kuće obnovljene. Na tome se mora raditi - ističe otac Krulj.
O veseljima i žalostima i ne želi mnogo da govori, ali ističe da godišnje u Mostaru bude oko desetak svadbi i oko dvadesetak krštenja. Sahrana nažalost ima više.
- U svim osnovnim i srednjim školama Mostara imamo veronauku za naše đake. U Mostaru je sasvim normalno imati srpsku svadbu sa srpskim zastavama. Nikada se nije desio nijedan problem i to je dobar temelj za budućnosti. u Mostaru ne možemo govoriti o "saradnji" sa druga dva naroda, jer se ovde živi zajedno. I samo zajedno možemo graditi bolju budućnost - poručio je Krulj.
Radislav Tubić, predsednik Srpskog pevačkog kulturno- umetničkog društva "Gusle", jedan je od mladih ljudi koji se vratio iz izbeglištva u rodni Mostar i tu zasnovao porodicu.
- Brat i ja vratili smo se u Mostar 2000. godine dok su otac i majka ostali u izbeglištvu u Gacku. Završili smo u rodnom gradu fakultete i našli posao. Priključio sam se brzo srpskoj zajednici i radim sve što mogu da je unapredim. Pronašao sam mir. Sa suprugom sam zasnovao porodicu i dobio ćerkicu. Ovde je moj dom. Želim da mi porodica živi ovde. Volim što sam ostao u Mostaru - priča Radislav.
Kaže da ne treba mnogo ulaganja i rada kako bi se srpska zajednica pogurala napred, već je pitanje plana da se to uradi.
- Moramo se koncentrisati na ljude koji su se vratili. Tu su ljudi koji su se vratili još 2000. godine. I njihova deca su sada odrasli, kojima treba obezbediti posao. Oni su perspektiva opstanka srpske zajednice u Mostaru i treba im obezbediti kvalitetan posao, primanja, i da mogu na miru da formiraju porodicu. Takođe mora se organizovatii pokretanje poljoprivrede i stočarstva u srpskim mestima oko Mostara i napraviti planski otkup proizvoda. Ovo je način da srpski narod dobije perspektivu za opstanak - poručuje Radislav.
On ističe i veliki značaj društva "Gusle".
- Kad sam se vratio u rodni kraj, tu smo imali druženja. Čak pet brakova je sklopljeno između članova društva.
PROBLEMI U GRADSKOM VEĆU
U MOSTARU su krajem prošle godine održani prvi izbori nakon 12 godina. Velibor Milivojević, nosilac Srpske liste "Ostajte ovde, zajedno za naš Mostar", osvojio je mandat u Gradskom veću i tako su Srbi prvi put dobili predstavnika izabranog sa liste koju su podržale sve srpske stranke.
On kaže da činjenica da Srbi imaju svog predstavnika u Gradskom veću treba dodatno da osnaži srpsku zajednicu.
- Stvari bi trebalo da krenu mnogo boljim putem, jer sada bez limita možemo govoriti o istinskim pravima i potrebama srpskih građana Mostara. To nam znači mnogo, jer sve to možemo staviti u politički fokus, a onda se i nadati da će naši problemi biti rešeni. Posmatrajući trenutnu političku situaciju u Gradskom veću primetio sam da kod kolega da postoji istinska volja da se to rešava, ali i svi drugi problemi u Mostaru koji su godinama bili kočnica - naglasio je Milivojević.
Preporučujemo
TRESLO SE TLO U HERCEGOVINI: Zemljotres se osetio u Mostaru, Stocu, Trebinju i Neumu
27. 04. 2021. u 18:57
"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.
23. 11. 2024. u 16:52
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)