"REFORME" PO NALOGU NATO ODNELE 400 TENKOVA I 10.000 RAKETA: Koliko nas košta loša odbrambena politika Srbije vođena posle 2000. godine?

UNIŠTAVANjE raketa za laki prenosni sistem PVO "strela 2M" između 2001. i 2010. godine finansirala je Ambasada SAD u Beogradu, ali i više NATO programa.

Foto Odbrana

Američki ambasador Vilijam Montgomeri lično je početkom 2004. prisustvovao demontaži ovih raketa na poligonu u Nikincima, izrazivši zadovoljstvo što "Vojska SCG uništava rakete iz kojih se u Iraku dejstvovalo na američke avione". Ova vrsta projektila, inače, masovno je korišćena u ratovima devedesetih, a danas ih ponovo koristi Vojska Srbije.

Primer raketa "strela 2M" možda najbolje pokazuje ne samo američki vojni intervencionalizam koji je u Srbiji bio dominantan posle 2000. godine, nego i nivo spremnosti tadašnjeg režima da ga prihvati. Po nalogu Amerikanaca uništeno je oko 10.000 raketa i više od 400 lansera ovog, istina vremešnog, ali i dalje korisnog protivavionskog naoružanja. Tadašnji vojni vrh "strelu" je proglasio neperspektivnim sredstvom, ne zamenivši ga nijednim savremenijim naoružanjem.

Foto Vojska Srbije

Na ovu epizodu degradacije borbene moći i morala naše vojske podsetila je javna polemika bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i reditelja i književnika Emira Kusturice.

OHAJO VAŽNIJI OD RUSIJE

EROZIJA vojne moći Vojske Srbije planski je pomagana insistiranjem na njenoj trećoj misiji - pomoći stanovništvu, nauštrb prvog zadatka - odbrani zemlje. Po savetima zapadnih stručnjaka, vojna saradnja sa Rusijom u deceniji posle 5. oktobra bila je na najnižem nivou još od Rezolucije Informbiroa. Umesto toga, cvetalo je partnerstvo sa Nacionalnom gardom Ohaja. Zapamćeno je da je tih godina NATO dobio i kancelariju u zgradi srpskog Ministarstva odbrane.

Dragan Šutanovac, Foto Tanjug

Proslavljeni umetnik optužio je nekadašnjeg lidera Demokratske stranke da je radio na uništavanju oružanih snaga, a posebno tenkova i naoružanja.

I ova polemika pokazuje da široka javnost u Srbiji nije zaboravila lošu odbrambenu politiku, koju su SRJ i Srbija u vreme DOS i DS vodili. Njen sivi bilans čini ne samo veliki broj uništenog naoružanja, nego i minimalno ulaganje u vojsku, koje je dovelo na sami rub propasti. Za više od deset godina tadašnji vojni vrh nije obnovio ništa od ključne borbene tehnike. Ovakav pristup pratio je slabo prikriveni prozapadni kurs, kao i sistemski ideološki zaokret kao moralna podloga novog sistema odbrane. Poseban problem bila je reforma oružanih snaga sprovedena do 2006. godine, čija loša rešenja i danas opterećuju Vojsku Srbije.

Foto I. Salinger/Odbrana

Rezultati ovakve odbrambene politike najbolje su se videli u vazduhoplovstvu, koje je, u skladu sa "civilnom" prirodom vojske, tada promenilo i ime - reč "ratno" je izbačeno iz zvaničnog naziva. Tadašnje ViPVO svoju donju tačku dotaklo je između 2010. i 2012. godine kada je Srbija u nekoliko navrata morala da prizemlji svoju lovačku avijaciju i ostane bez zaštite svog neba. Razloga je bilo više - problemi sa snabdevanjem delovima i gorivom vukli su se punu deceniju, nalet pilota bio je katastrofalno mali, a svega dva "miga 29" koja su ispunjavali uslove za let, često su bila van stroja zbog banalnih okolnosti - nije bilo avionskih guma, akumulatora, piro-patrona za pilotska sedišta...

- Ratno vazduhoplovstvo je na rubu propasti, a posledice će biti nesagledive - upozoravali su tih godina stručnjaci za bezbednost i oficiri u penziji.

Ništa bolje nije prošla ni Kopnena vojska, koja je u "reformama" posle 2000. godine ostala bez 400 tenkova T-55. Prethodni ministar odbrane Aleksandar Vulin izvestio je Narodnu skupštinu da je sa spiska naoružanja i vojne opreme tih godina uklonjeno i 215 artiljerijskih oruđa, 120 oklopnih transportera, kao i 23.000 komada pušaka i pištolja.

- Za vreme dok je Dragan Šutanovac bio ministar, dva najmodernija minolovca klase "neštin" prodata su po ceni od jednog kilograma aluminijuma privatniku iz Brčkog. Ti "mudraci" su zaključili da im ne trebaju. Ministarstvo odbrane jeste uzelo neki novac, a Šutanovac je odobrio prodaju. Ipak, to je bila jako loša odluka. Osim prodaje dva minolovca privatniku za kafiće na vodi, tu je bilo i prebrzog i kriminalnog otpisivanja složenih borbenih sistema kao "neperspektivnih" - pisao je novinar i vojni analitičar Miroslav Lazanski, danas ambasador u Rusiji.

Slučajno ili ne, poslepetooktobarske garniture poseban trud su uložile u promenu moralne osnove tadašnje vojske. To je podrazumevalo raskid sa dotadašnjom tradicijom Vojske Jugoslavije, posebno njenom borbom protiv NATO 1999. Veliki broj ratnih komandanata, posebno visokih činova, penzionisan je i trajno uklonjen iz života vojske.

Iskustva iz ratova nisu primenjivana, a izražavanje sećanja na žrtve devedesetih godina proglašeno je "politizacijom".

O civilnom duhu koji je u prethodnoj deceniji nametan oružanim snagama, svedoče i zvanični nazivi oficira, koji su posle završetka školovanja promovisani na Vojnoj akademiji. Na diplomama tadašnjih potporučnika umesto oficirskog, stajalo je zvanje - "menadžer u odbrani".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije