Poljoprivreda

HEMIJA UMESTO PČELA U PLASTENIKU: Povrtari hormonima "oprašuju" paradajz

J. Subin

02. 06. 2022. u 11:00

PARADAJZ i tikvica, koji se gaje isključivo u plastenicima, najčešće se tretiraju hormonima za zaprašivanje. Kako u zatvoreni prostor ne mogu da uđu pčele i bumbari, ali nema ni vetra, povrtari cvet ovog povrća prskaju kako bi se formirao plod. Stručnjaci kažu da to ne utiče loše na zdravlje ljudi, ali ni na samo povrće.

ХЕМИЈА УМЕСТО ПЧЕЛА У ПЛАСТЕНИКУ: Повртари хормонима опрашују парадајз

Foto AP

Kako nam je ispričao Zoran Marković, povrtar, za razliku od paprike i krastavca, koji se sami oplode u zatvorenim prostorima, tikvici i paradajzu mora da se pomogne. Ponekad se nabavljaju bumbari, pa se ubacuju u plastenike, ali kada nema cveta, čitav roj zna da ode iz plastenika.

- Koristim neki "ortomone" i "karpin", pa time tretiram povrće - kazao nam je Marković. - Ne znam da li su dozvoljeni u EU, ali kod nas jeste. Ko ima ozbiljnu proizvodnju, to upotrebljava. Za bumbare nam treba idealno čista površina, da ne bi leteli na drugi cvet. Oni se onda drže u košnicama, na kraju plastenika, ali su nezgodni za čuvanje.

Prema rečima Markovića, biljka se prska u cvetu. Tikvica može svakodnevno ili svaki drugi dan, a paradajz na nedelju dana. Prepozna se kada je oplođena i kada se napravi plod.

- To nije veliki izdatak, nekih 20 evra za celu proizvodnju, a imam oko 4.000 struka paradajza - priča nam Marković. - Ovo se ne radi kada je proizvodnja na otvorenom. A u plasteniku se prestane i kada dođe dosta pčela. Nismo primetili da im smeta. Da smo videli neku uginulu pčelu, to je samo hormon.

Direktor Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede Nebojša Milosavljević kaže da nije neuobičajeno da se koriste sredstva za zaprašivanje. I da to ne može da utiče na kvalitet proizvoda niti da ga ugrozi.

- Pospeši se proces oplodnje i to ne utiče na plod, jer je kratkog daha - priča Milosavljević. - Za razliku od pesticida, ne deluje na sve organe u biljci.

Kada je reč o kontroli voća i povrća na pesticide, kontroliše se kod samih proizvođača koji preparate koriste, da li vode evidenciju i uzimaju se uzorci, kojim se potvrđuje da li su sve ispravno radili. Uz to, kontroliše se roba na granici.

- Prošle godine je uzeto oko 3.500 uzoraka sa graničnih prelaza i neispravnih je bilo 1,5 odsto, što je mali procenat - objašnjava Milosavljević. - U domaćoj proizvodnji kontrolisano je 1.800 uzoraka i procenat neusaglašnjenosti bio je oko tri odsto, što nije zabrinjavajuće. Veće su kontrole uvozne robe, jer nam stiže iz celog sveta. I neispravno je, uglavnom, bilo južno voće, i to najviše nar. Negde u svetu se koriste sredstva koja su zabranjena kod nas.

Jedno od omiljenog voća u ovo vreme jesu jagode. Direktor Milosavljević je rekao da su prošle godine uzeli 150 uzoraka jagode, usred sezone, i imali samo dva odstupanja. Ove godine je još bolja, od 50 analiza, nigde nisu nađene nedozvoljene količine pesticida.

IZVOZNICI

OD novembra 2021. pa do feburara 2022. ruska kontrolna tela uradila su analizu svake pošiljke voća i povrća iz Srbije. Sve pošiljke bile su ispravne i nijedan uzorak nije bio loš, rekli su nam u resornom ministarstvu.

- Srbija je veliki izvoznik voća, samo kod malina smo u prve tri zemlje u svetu - ispričao je Milosavljević. - To je bitno da se zna i za naše potrošače, ali i za uvoznike, da je naša roba bezbedna.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RODŽERE, ŠTA TI SE DESILO?: Navijači u neverici kako Federer sada izgleda (FOTO)

"RODžERE, ŠTA TI SE DESILO?": Navijači u neverici kako Federer sada izgleda (FOTO)