Poljoprivreda

ČAK JE I STRANCI TRAŽE: Koja biljka rađa više od grožđa i spada u jednu od najisplativijih za uzgoj?

В.Н.

30. 05. 2026. u 15:24

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

SRBIJA se polako približava Evropskoj uniji i postepeno usklađuje sa evropskim pravilima u poljoprivredi i zaštiti životne sredine, pa se samim tim i sve više govori o kulturama koje mogu da donesu sigurnu zaradu na velikom tržištu. Naravno, idealno je ako je to moguće uz manja ulaganja.

ЧАК ЈЕ И СТРАНЦИ ТРАЖЕ: Која биљка рађа више од грожђа и спада у једну од најисплативијих за узгој?

Foto: Vladimir Lesendrić / Alamy / Profimedia

Evropsko tržište sve više traži proizvode iz održive i organske proizvodnje, a upravo tu se otvara prostor za biljke poput zove.

Njena upotreba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i rastuća tražnja u zemljama EU, pokazuju da i ovakve, do sada zapostavljene kulture, mogu postati deo šire priče o razvoju domaće poljoprivrede i njenom uključivanju u evropsko tržište.

Mala ulaganja, velik rod, velika potražnja

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih biljki naših poljoprivrednika, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja. Ova biljka traži peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine centar njenog uzgoja u našoj zemlji, ovde je više voćara uspešno uzgaja, i to najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom "hazberg". Na pijacama se slatka i sokovi od zove već godinama dosta traže i prodaju pa se i od ovih proizvoda, koji se relativno jednostavno prave, može dosta dobro zaraditi.

Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na više od 500.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, je još pre nekoliko godina govorio o ovoj nepravedno zapostavljenoj biljci kod nas.

Prema njegovim rečima, prinos po hektaru može se i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.

- Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđa, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su mnogo manja.

Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja. Lako se umnožava, a nema ni mnogo posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa - ispričao je on.

Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međunarodni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Na našem tržištu tražnja za zovom je sve veća. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.

- Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambrenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode, koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambrenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju, jer služi i za farbanje - ispričao je tada Šerfeze.

Pravi specijalitet

Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za zovu je rekao da je ona jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost.

- Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj - pojasnio je Ognjanov, piše Kurir.

(Kurir)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MEDIĆ PRED ISTORIJSKIM ISPITOM: Beograd čeka spektakl, ali preko puta stoji opasni D-Rod

MEDIĆ PRED ISTORIJSKIM ISPITOM: Beograd čeka spektakl, ali preko puta stoji opasni D-Rod