Poljoprivreda

CENE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA STABILNE: Evo gde je zemlja najjeftinija, a gde najskuplja

K. Despotović

29. 06. 2026. u 12:47

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

TRŽIŠTE poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u 2025. godini obeležila je stabilizacija cena obradivih parcela, uz izraženije regionalne razlike i dinamičnije promene kod trajnih pašnjaka, pokazuje analiza „Cene poljoprivrednog zemljišta u 2025”, koju je objavio Republički geodetski zavod.

ЦЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА СТАБИЛНЕ: Ево где је земља најјефтинија, а где најскупља

Foto: ion-cristian enoiu / Alamy / Profimedia

Na nivou Srbije prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta prošle godine iznosila je 9.583 evra po hektaru. U odnosu na 2024. to je blagi rast od 0,5 odsto, dok su u poređenju sa 2023. poljoprivredne parcele u proseku poskupele 6,4 odsto.

- Ovaj trend pokazuje da je u periodu 2023–2025. godine tržište obradivog zemljišta zadržalo pozitivan pravac kretanja, ali da je nakon snažnijeg rasta u 2024. godini došlo do smirivanja dinamike - navodi se u analizi RGZ-a.

Beograd najskuplji, Vojvodina najstabilnija

Najviša prosečna cena obradivog zemljišta zabeležena je u regionu Beograda, gde je hektar u proseku koštao 14.274 evra. Iako je ovaj region i dalje najskuplji, cena je u odnosu na 2024. blago smanjena za 1,3 odsto. U poređenju sa 2023. godinom, međutim, viša je za 31,4 odsto, što ukazuje da je beogradsko tržište, posle snažnog rasta, ušlo u fazu stabilizacije, prenosi Politika.

Vojvodina se izdvaja kao najstabilnije i najkonzistentnije tržište obradivog zemljišta. Prosečna cena u 2025. iznosila je 12.023 evra po hektaru, što je za 1,2 odsto više nego godinu ranije i 4,1 odsto više nego 2023. godine.

Prema oceni stručnjaka, u ovom regionu postoji najjasnija veza između cene zemljišta i njegove proizvodne funkcije, s obzirom na visoku poljoprivrednu produktivnost, razvijeno tržište zakupa i stabilnu tražnju za kvalitetnim obradivim površinama.

U Šumadiji i zapadnoj Srbiji prosečna cena obradivog zemljišta iznosila je 7.172 evra po hektaru. U odnosu na 2024. zabeleženo je blago smanjenje od jedan odsto, ali je cena i dalje 6,9 odsto viša nego 2023. godine.

Najniže cene, kao i prethodnih godina, zabeležene su u Južnoj i istočnoj Srbiji, gde je hektar obradivog zemljišta u proseku koštao 4.419 evra.

- Ovaj region i dalje ima najniži nivo cena obradivog zemljišta u državi, što ukazuje na prostor za potencijalni rast, ali i na strukturne razlike u tražnji, kvalitetu zemljišta, demografskim kretanjima i intenzitetu poljoprivredne proizvodnje - navode u RGZ-u.

Pašnjaci podložniji promenama cena

Za razliku od obradivog zemljišta, tržište trajnih pašnjaka u 2025. godini pokazalo je izraženiju regionalnu neujednačenost. Njihova prosečna cena iznosila je 9.235 evra po hektaru, što je za 3,6 odsto manje nego u 2024, ali 7,1 odsto više nego 2023. godine.

Najviša prosečna cena pašnjaka zabeležena je, takođe, u regionu Beograda – 12.443 evra po hektaru. To je rast od 35,9 odsto u odnosu na 2024. i više nego dvostruko u poređenju sa 2023. godinom.

Stručnjaci ocenjuju da se u Beogradskom regionu cena pašnjaka ne formira samo na osnovu poljoprivredne upotrebne vrednosti, već i pod uticajem lokacije, urbanog pritiska, očekivanja u pogledu buduće namene zemljišta i ograničene ponude.

U ostalim delovima države pašnjaci su uglavnom bili skuplji nego ranije, osim u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. To je jedini region u kojem je kod trajnih pašnjaka zabeležen negativan trogodišnji trend, što može ukazivati na manju tražnju, promenu strukture prometovanih parcela ili uticaj manjeg broja transakcija na prosečnu cenu.

Oranice u Srbiji jeftinije nego u EU

Analiza RGZ-a donosi i poređenje sa cenama oranica u Evropskoj uniji, budući da su javnosti prvi put dostupni podaci o cenama obradivog zemljišta i pašnjaka urađeni u skladu sa evropskom metodologijom. 

Prema poslednjim dostupnim podacima Evrostata, prosečna cena hektara obradivog zemljišta u EU 2024. iznosila je 15.224 evra. Iste godine u Srbiji je prosečna cena bila 9.537 evra po hektaru, odnosno oko 37 odsto niža nego u EU.

Najskuplje oranice u EU bile su na Malti, gde je hektar koštao 201.263 evra, zatim u Holandiji, sa 96.608 evra, i Portugaliji, sa 76.556 evra. Najniže cene zabeležene su u Letoniji, Litvaniji i Slovačkoj.

Prema vrednosti obradivog zemljišta, Srbija je najsličnija zemljama centralne i istočne Evrope sa umerenim nivoom cena, poput Rumunije i Bugarske.

Iz RGZ-a navode da su, u skladu sa preporukama Evrostata, iz statističke obrade isključene netržišne i ekstremne cene, kao i parcele manje od 10 ari, kako bi podaci što realnije prikazali tržišnu vrednost poljoprivrednog zemljišta.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
Vodimo te u zemlju pobednika Watch and bet
Celo Prventsvo igraj besplatno Betboost
Early payout Kuća najvećih bonusa
Betbuilder Maksimalna isplata
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

SPAVAO BIH S NJOM I OŽENIO JE! Skandal premijera Australije sa Kajli Minog - oženio se pre 6 meseci, a sad se izvinjava
Svet

0 0

"SPAVAO BIH S NjOM I OŽENIO JE!" Skandal premijera Australije sa Kajli Minog - oženio se pre 6 meseci, a sad se izvinjava

AUSTRALIJSKI premijer Entoni Albaneze uputio je nedvosmisleno izvinjenje zbog komentara o pop zvezdi Kajli Minog koje je prošle nedelje izneo tokom gostovanja u jednom podkastu. Njegove izjave izazvale su talas osuda, a kritičari su ih nazvali „potpuno neprimerenim” i poručili da „omalovažavaju funkciju premijera”, piše Bi-Bi-Si.

06. 07. 2026. u 18:21 >> 18:21

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NI ŠTRUDLE NE MOGU DA POTROŠE SAV MAK: Uzgajivači slatkog zrna nezadovoljni otkupnom cenom
Ekonomija

0 1

NI ŠTRUDLE NE MOGU DA POTROŠE SAV MAK: Uzgajivači slatkog zrna nezadovoljni otkupnom cenom

ČAK i kada bismo svakog dana pojeli po štrudlu maka, ne bismo mogli da ga potrošimo. Ovako se u jednoj rečenici opisuje situacija sa mnogima omiljenom biljkom za spremanje kolača. Srbija se trenutno suočava sa hiperprodukcijom maka, a u prilog tome govore i podaci da se samo u Srpskoj Crnji seje koliko ga je nekada bilo u celoj Vojvodini. Zato se pojedini proizvođači okreću uzgojem suncokreta, jer od maka - slaba vajda.

06. 07. 2026. u 15:19

„NOVOSTI“ NA EDUKATIVNOJ RADIONICI O DISPEČERSKOM CENTRU I PAMETNIM BROJILIMA: Šta su i zašto treba da ih ima svako domaćinstvo?
Ekonomija

0 0

„NOVOSTI“ NA EDUKATIVNOJ RADIONICI O DISPEČERSKOM CENTRU I PAMETNIM BROJILIMA: Šta su i zašto treba da ih ima svako domaćinstvo?

“ELEKTRODISTRIBUCIJA Srbije” (EDS) organizovala je edukativnu radionicu za medije, u trajanju od dva dana, 3. i 4. jula, a mesto dešavanja bio je Novi Sad, u kojem je bila i ekipa “Novosti”. Novinari su mogli da vide kako funkcioniše Nacionalni distributivni dispečerski centar, kao i da saznaju nešto više o pametnim brojilima.

06. 07. 2026. u 15:17

Politika
Tenis
Fudbal
Oglasila se Kosjerina posle vesti da je Mirka menja u kvizu Ja volim Srbiju: Tako su stajale stvari...

Oglasila se Kosjerina posle vesti da je Mirka menja u kvizu "Ja volim Srbiju": "Tako su stajale stvari..."