Preduzetnik

ŠTA JE MOBING? Zakon i praksa

NAJČEŠĆE pitanje poslodavaca je kako razgraničiti mobing od manipulacije mobingom od strane zaposlenih – zloupotrebe prava na zaštitu iz lukrativnih razloga?

ШТА ЈЕ МОБИНГ? Закон и пракса

Foto PKS

Po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu mobing je ponašanje kojim se zaposlenom vređa lično i profesionalno dostojanstvo, stvara ponižavajuće radno okruženje i pogoršavaju uslovi rada, sa ciljem eliminisanja iz organizacije.

Manifestuje se omalovažavanjem, onemogućavanjem komunikacije, napredovanja, izolacijom, kontrolama radi „lova u greškama“, nekonstruktivnim kritikama radi relativizovanja rezultata, uskraćivanjem informacija potrebnih za rad...

Poznat je i „sindrom punog i praznog stola“ – pretrpavanje poslom radi onemogućavanja realizacije ili oduzimanje poslova radi stvaranja osećaja suvišnosti, kako kod samog zaposlenog tako i u timu. Motivi mobinga mogu biti emocionalni (ljubomora, animozitet, rivalstvo...) i strateški (višak zaposlenih maltretiranjem naterati da sam ode, radi oslobađanja poslodavca od obaveza pri otkazu).

Mobirajuće ponašanje podrazumeva trajanje/ponavljanje, što znači da konflikt nije mobing. Konflikt je afekat, koji se može disciplinski sankcionisati, a mobing je umišljaj, koji se utvrđuje u zakonom predviđenom postupku.

Foto Shutterstock

Poremećeni odnosi među zaposlenima stvaraju neprofitno i nelojalno okruženje, a tužbe kvare imidž, posebno zbog  mogućnosti objave presude u medijima, što ni jedan poslodavac ne želi.

S druge strane, zaštita od mobinga daje zaposlenima mogućnost zloupotrebe iz lukrativnih razloga. Prijavljivanje mobinga često  krije  drugi motiv: stvaranje alibija za loš rad - „slabo radim jer sam „žrtva“ mobinga, „optužiću kolegu, pa ću ga eliminisati kao konkurenciju“, „zaštitiću se od otkaza“, „tražiću naknadu štete“, „osvetiću se jer nisam dobio što sam očekivao“...

Poslodavac je pred izazovom: kako procesuirati i utvrditi  stvarni mobing, a kako zloupotrebu prava na zaštitu, u skladu sa zakonom i etičkim kodeksima? Odgovor otežava i prebacivanje tereta dokazivanja sa zaposlenog (tužioca) na poslodavca (tuženoga). Zbog disbalansa moći, koja je na strani poslodavca, zakon zaposlenom daje procesnu olakšicu.

Dovoljno je da on postojanje mobinga učini verovatnim, a poslodavac je dužan da dokazima mobing ospori. Kako je „učiniti verovatnim“ mnogo lakše nego dokazati negativnu činjenicu, zakon poslodavcu daje pravo na utvrđivanje zloupotrebe prava na zaštitu. Ako interni pokušaj rešenja spora ne uspe, poslodavac može pokrenuti postupak utvrđivanja zloupotrebe. Kako Zakon o radu ne poznaje disciplinski postupak, najbolje je da poslodavac ovaj postupak uredi internim aktom. Mnogi zloupotrebu prava na zaštitu predviđaju kao otkazni razlog, shodno čl. 179. stav 3., tačka 8. Zakona o radu. Kriterijumi za utvrđivanje zloupotrebe zavise od konkretne situacije, a o primerima će biti reči na seminaru Mobing i manipulacija mobingom – zakon i praksa, koji organizuje Privredna komora Srbije 9. marta.

Čest razlog prijavljivanja mobinga je i različito shvatanje diskrecionih prava iz ugla menadžera i zaposlenog. Mendžer misli da postupa u okviru ovlašćenja, a zaposleni da su ona prekoračena i izvršen mobing prema njemu. Zato je važno internim aktima što preciznije urediti obim diskrecionih prava i sa tim upoznati zaposlene, radi prevencije sporova.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OSTVARITE SVOJE ŽELJE SADA, PLAĆAJTE KASNIJE: Pokreni prazničnu čaroliju uz Mastercard Flexia karticu

OSTVARITE SVOJE ŽELjE SADA, PLAĆAJTE KASNIJE: Pokreni prazničnu čaroliju uz Mastercard Flexia karticu