ČADEŽ I DLOUHI: Kakvu budućnost Evropa ostavlja svojoj deci?

JEDAN od vodećih evropskih i čeških političara, biznismen i prvi čovek Evrokomore, Vladimir Dlouhi, ocenjuje da u sadašnjem trenutku, kada bi se Evropa zamislila kao kompanija, on u nju ne bi investirao jer bi ta i takva „kompanija“, zapravo, bila u bankrotu.

Foto: PKS

Tako je Dlouhi, u emisiji „Čadež talk“ autora i voditelja Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, koja je emitovana na TV Juronjuz (Euronews) Srbija, odgovorio na metaforično pitanje predsednika PKS da objasni stanje ekonomije u Evropi na osnovu iskustva u biznisu i politici i kakva bi „kompanija Evropa“ bila sada, te da li bi u nju uložio svoj novac.

Dlouhi je u emisiji analizirao trenutnu ekonomsku situaciju u Evropi i svetu, kao i značaj integracije Zapadnog Balkana u evropsku ekonomsku strukturu, naglasivši da ovaj proces nije samo pitanje članstva, već i saradnje regiona, ispunjavanja obaveza kandidata, političkih odluka i bezbednosti Evrope.

Ovaj politički veteran jasno napominje da je potrebno ostaviti po strani njegovu oštru ocenu o „kompaniji Evropi“ jer, ipak se „ne može porediti država i upravljanje državom sa kompanijom ili korporacijom“.

- Mnogi sada osećaju da tradicionalni političari nisu ispunili njihova očekivanja i sve više veruju da ljudi poput Ilona Maska mogu učiniti administraciju efikasnijom. Veoma sam rezervisan po tom pitanju. Jer, politika ne može biti svedena na sklapanje ugovora, dok se korporativni biznis bazira na zaključivanju ugovora, ostvarivanju profita i konkurentnosti. Dobar političar mora imati dugoročnu strategiju koja ponekad može biti suprotna kratkoročnim dogovorima - objašnjava predsednik Evrokomore, organizacije koja zastupa interese privrednih komora iz 38 zemalja, uključujući i Srbiju.

Dlouhi dodaje da ako bi se u istom metaforičnom ključu posmatrale SAD, Kina i Evropa, prve dve „kompanije“ rade bolje od Evrope, ali ukazuje da u svetu postoje i drugi, poput Indije ili regiona jugoistočne Azije, pa čak i Latinske Amerike ili Bliskog Istoka.

Na konstataciju Čadeža da se nalazimo u trenutku u kojem Evropa zaostaje u inovacijama i investicijama i da se donosioci odluka ne suočavaju na najbolji način sa realnim stanjem stvari, Dlouhi kaže da je to tačno, ali i da Evropa redefiniše osnovne postavke na kojima počiva, a da to u mnogim zemljama još uvek nije u potpunosti shvaćeno:

- Mi smo, zbog insistiranja na modelu posleratne socijalne dobrobiti i društvenom uređenju, uz sada Zeleni dogovor i ESG regulativu, previše opteretili naše preduzetnike i onemogućili im brzi razvoj. Evropa mora biti mnogo rasterećenija kada je reč o regulativi, ali veliko pitanje je kako?

Dlouhi dalje u razgovoru primećuje da postoji „odvojenost“ donosilaca odluka od privrede, i da je u pitanju strukturalni problem te da je neophodno da se ponovo razmotre ciljevi i brzina sprovođenja Zelenog dogovora, preispitaju odnosi Evropske komisije i nacionalnih vlada...

- Potrebno je ponovo razmotriti čitav proces donošenja odluka na nivou 27 članica, a to je proces koji će trajati deceniju ili dve, ali moramo početi s tim, inače ćemo definitivno izgubiti vezu sa razvijenijim delovima sveta.

Govoreći o ekonomijama Zapadnog Balkana, Dlouhi jasno poručuje da mora postojati način da se Zapadni Balkan integriše u evropsku ekonomsku strukturu. To nije, kaže, samo pitanje članstva, za to je potrebno vreme tokom kojeg će kandidati ispuniti svoje pristupne obaveze a region međusobno sarađivati.

- Najbolji način na koji institucije poput Evrokomore i njenog predsednika mogu da doprinesu smanjenju tih rizika i omoguće pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana, ako ne direktno u EU, onda kroz pristup jedinstvenom tržištu, jeste pomoć u uspostavljanju dubljih poslovnih odnosa - ukazuje Dlouhi uz razumevanje da postoje političke teme koje moraju biti rešene, ali da to nije tema koju je ovlašćen da komentariše.

Na pitanje Čadeža, kakvu bi Evropu želeo da Dlouhijevi unuci naslede za 20 godina, prvi čovek Evrokomore kaže da bi voleo da tada Evropa bude drugačija, da se neki od procesa o kojima je govorio, a koji zahtevaju jednu ili dve decenije, završe:

- Da Evropa bude manje opterećena propisima, da saradnja u određenim oblastima, poput tržišta kapitala, bude produbljena i oslobođena nepotrebnih propisa i modela upravljanja koji nisu doprineli razvoju produktivnosti i konkurentnosti u prošlosti.

Ističe da bi povrh svega želeo da za dve decenije njegov mlađi jednogodišnji unuk živi u Evropi, svetu u kojem vlada mir jer, zaključuje, iako ljudi nisu svesni, zato što na teritoriji Evrope nema borbi, Evropa suštinski jeste u ratu.
 

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

Voćnjaci obećavaju bogatu berbu: Vremenske prilike ovog proleća idu naruku proizvođačima

22. 04. 2026. u 07:00

Ekonomija

0 0

Cene nafte porasle za oko 2,5 odsto: Čeka se nastavak pregovora između SAD i Irana

21. 04. 2026. u 21:45

Ekonomija

0 0

Fico razgovarao sa Mađarom: Trms nastavak rada Družbe, dobio uopštene odgovore

21. 04. 2026. u 21:22

Ekonomija

0 0

Loše prognoze, komesar EU Jorgensen zabrinut: Evropu očekuje teško leto zbog krize u Iranu

21. 04. 2026. u 15:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije