IZ OFŠOR ZONA NAM STIGLO 652 MILIONA EVRA: Platni promet sa Hongkongom i Singapurom značajno porastao u prvih šest meseci ove godine

KOMPANIJE iz Srbije, tokom prve polovine ove godine, 472,2 miliona evra poslale su u zemlje poznate kao ofšor zone. Iako značajan iznos, zapravo je gotovo 12 odsto manji nego u istom periodu lane i najveći deo se odnosi na plaćanje uvezene robe.

Novosti

Kada je reč o finansiranju iz ovih država, situacija je drugačija. Za prvih šest meseci u Srbiju je stiglo 652,5 miliona evra i ta suma je čak 77 odsto veća. Na rast je uticalo povećanje kredita koji su firmama stigli od povezanih lica iz inostranstva - 259,2 miliona evra.

U Narodnoj banci Srbije ističu da najviše raste platni promet sa Hongkongom.

- U porastu je poslednjih šest godina - kažu u NBS. - U velikoj je meri rezultat i direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva. Iz Hongkonga je stiglo ove godine 510,1 milion, sledi Singapur iz kog se slilo 74,7 miliona evra.

Oko 80 odsto odliva novca iz Srbije ka ovim zemljama, tokom 2021. godine, odnosi se na plaćanja uvezene robe. Za to su firme dale 379 miliona evra.

Prema podacima NBS srpski rezidenti su prošle godine obveznicima u ofšor zonama platili ukupno nešto više od milijardu evra. Taj iznos je za petinu manji u odnosu na godinu pre korone. Naplata iz ovih zemalja, međutim, iznosila je 818,5 miliona evra što je, opet za petinu, ali više u odnosu na prethodnu godinu.

- Iako na prvi pomen poreskih rajeva, građani posumnjaju da je reč o pranju novca ili nekom drugom nelegalnom poslu, to nije uvek slučaj - objašnjava Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca. - Finansijske institucije, uglavnom banke, kod klijenata koji u vlasničkoj strukturi imaju pravno lice iz ofšor zone, moraju da primene pojačane mere kontrole. Moraju da utvrde osnov i poreklo imovine. Činjenica je da se često krivična dela, poput utaje poreza i pranja novca, događaju baš prilikom transakcija sa ofšor zonama.

Slično potvrđuje i Đerđ Pap, potpredsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije.

- Svaka novčana komunikacija, svaki promet sa ofšor kompanijama, podleže značajnom porezu na dobit - kaže Pap. - Ako neko tako radi sa ofšor kompanijama i isplati mu se i posle poreza, ne verujem da ima nepravilnosti. Propisi sadrže liste zemalja sa preferencijalnim statusom i prilikom poslovanja sanjima, plaća se dodatni porez. U životu, međutim, srećemo i neke zone koje jesu ofšor, ali nisu na toj listi.

METALCI

KADA je prošlogodišnji odliv ka ofšoru u pitanju, najviše su platila preduzeća registrovana za proizvodnju osnovnih metala - 26,4 odsto, rudarstvo - 13,6 procenata, nespecijalizovanu trgovinu na veliko - 9,3 odsto, trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo - 8,9 odsto i proizvodnju računara i periferne opreme - 8,5 odsto.

NA LISTI 40 ZEMALjA

PREMA metodologiji Evrostata, oko 40 zemalja je klasifikovano kao ofšor zone. Među njima su: Andora, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hongkong, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Mauricijus, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Devičanska ostrva.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

"UŽIVAJTE U TRENUTNIM CENAMA NA PUMPA..." Iran najavljuje novu katastrofu na tržištu energenata (FOTO)

13. 04. 2026. u 11:33

Ekonomija

0 0

NA RUBU PROPASTI: Istorijska kriza u japanskoj automobilskoj industriji

13. 04. 2026. u 11:28

Ekonomija

0 0

DIREKTNO KOD MAJSTORA: Evo gde završava višak goriva koji ste sipali u rezervoar

13. 04. 2026. u 11:28

Ekonomija

0 0

NOVA PENZIONA RAČUNICA: Treće dete donosi dve godine staža odmah, a evo šta se menja

13. 04. 2026. u 09:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije