FIRME PLAĆAJU BAR 2.000 DAŽBINA: Privreda već deceniju traži uspostavljanje registra neporeskih nameta kako bi znali sve finansijske obaveze
KROZ više od 500 zakona i podzakonskih akata građanima i privredi Srbije razrezano je više od 1.200 neporeskih nameta na republičkom nivou. U samo 15 gradova i opština prebrojano je još toliko taksa.
Za republički budžet, kako pokazuju prošlogodišnji podaci, najizdašnije su bile putarine. Vozači su, putujući kroz Srbiju, na naplatnim šalterima lane izbrojali 26 milijardi dinara. Iako ga privreda traži već čitavu deceniju, registar ovih dažbina još nije zaživeo.
Kroz "Projekat za reformu neporeskih prihoda", jedan su kreirali Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut "Mihajlo Pupin", uz podršku USAID-a. U njemu je trenutno više do 2.000 stavki. Ukoliko bi zaživeo, privrednici, pa i građani, na jednom mestu bi videli šta su sve obavezni da plaćaju. Trenutno to mogu da saznaju ako prilježno čitaju zakone, njihove izmene i podzakonska akta.
- Najveći broj neporeskih nameta se plaća u urbanizmu i građevinarstvu - objašnjava Jelena Rančić, analitičar u NALED-u. - U strukturi svih nameta ima najviše taksa - oko tri četvrtine. Naknade, koje se koriste za korišćenje prirodnih dobara, čine oko deset odsto ukupnog broja. Naknade su regulisane zakonom pre nekoliko godina i sve su pobrojane.
Sa taksama je potpuno drugačija stvar. One bi trebalo da se naplaćuju za neposrednu uslugu, rad službenika uprave. Ustanovili smo da ih ima koje se tako pogrešno zovu, jer praktično predstavljaju klasičan porez. Njihovi iznosi se drastično razliku od opštine do opštine.
Nepredvidivi trošak
MILICA Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG, istakla je da je netransparentnost neporeskih dažbina ključni problem koji treba rešiti. - Osim što ih je teško prebrojati i nije izvesno šta sve treba da se plati i kome, problem sa neporeskim nametima je i to što je nepoznato koliko ukupno koštaju građane i privredu - istakla je nedavno Milica Bisić. - Tokom projekta smo popisali čak 1.200 dažbina na republičkom nivou za koje je u jednoj godini naplaćeno oko 160 milijardi dinara.
Podnošenje molbi i prijava u Rumi košta 20 dinara, a u Adi 300. Pojedine opštine imaju deset tarifnih brojeva, a pojedine 150. Istraživanje je pokazalo i da ne postoji apsolutno nikakva pravilnost između njihovog broja, iznosa i naplaćenog novca. U proseku čine 0,2 odsto prihoda lokala.
- Ideja je da ne smeju da se naplaćuju nameti koji nisu u registru - objašnjava Jelena Rančić. - Tako bi se obezbedilo i njegovo ažuriranje. Privredi bi registar značajno olakšao poslovanje. Znali bi na vreme šta sve treba da plaćaju. Sada to shvate tek kada otpočnu biznis.
BONUS VIDEO:
Predsednik Vučić u obilasku Galerija centra, Beograd na vodi
Preporučujemo
BRNABIĆ PORUČILA: 2021. uspešna godina oporavka za srpsku privredu
23. 12. 2021. u 17:51
MINISTAR MALI O PODRŠCI NATALITETU: "Ovo nije pitanje novca, već ispravne politike"
05. 12. 2021. u 09:39 >> 10:00
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)