Ekonomija

NOVI ROD TRAŽI NOVI PROSTOR: Silosi gotovo puni, a žetva pšenice počinje za dve nedelje, dok se ječam već "skida"

Ј. Су.

17. 06. 2022. u 08:00

ŽETVA pšenice očekuje se za dve nedelje, a poljoprivrednici već imaju problem jer mnogi ne znaju šta će sa ovogodišnjim rodom, zato što se nisu "rešili" ni lanjskog zrna. Zbog kvota oko izvoza, silosi su ostali skoro puni, a ukoliko se sve pomeša, može doći do bolesti, "pravljenja" lošijeg kvaliteta, ali i pojave štetočina.

НОВИ РОД ТРАЖИ НОВИ ПРОСТОР: Силоси готово пуни, а жетва пшенице почиње за две недеље, док се јечам већ скида

Foto: D. Dozet

Vlada Srbije donela je juče Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima brašna i za te namene opredelila 160.000.000 dinara.

Podrška se odnosi na proizvođače registrovane za obavljanje delatnosti mlinarstva na dan 15. novembra 2021, a koji su isporučivali brašno u pakovanjima do pet kilograma (uključujući i pet kilograma) tipa T-400 glatko i T-500. Na taj način biće održan dosadašnji obim proizvodnje brašna i sprečen potencijalni poremećaj na tržištu koji bi mogao da dovede do nestašice.

Izmenjena je i Odluka o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom se, u cilju olakšanog izvoza te vrste proizvoda, sada uvodi kvantitativno ograničenje izvoza na tromesečnom nivou, umesto na mesečnom, kako je do sada bilo predviđeno.

Procenjuje se da će ovogodiši rod pšenice biti oko 3,2 miliona tona, ali je i dalje vrlo neizvesna otkupna cena, zato što ona zavisi od izvozne, rekla je za "Novosti" Sunčica Savović, predsednik Udruženja "Žita Srbije". Prinos pšenice se očekuje u rasponu od 4,8 do 5,2 tone po hektaru,

- Postoji veliki problem sa logistikom, koji dodatno otežava izvoz, uz sve kvote koje postoje - objasnila je Savovićeva. - Predložili smo da se izvozne mesečne kvote pretvore u tromesečne. Likvidnost poljoprivrednika je vrlo loša, ovo je prva godina u istoriji proizvodnje i trgovine da nemamo otkupnu cenu. Uz to, odgovorno tvrdim da je situacija u skladištima napeta. Da su silosi puni, ne samo starom pšenicom već ima i više od dva miliona tona kukuruza koji treba da potrošimo do kraja septembra na domaćem tržištu. Na raspolaganju nam je i 800.000 tona kukuruza za izvoz, a tu su i završne zalihe.

Kako priča Savovićeva, problem će biti što nećemo imati kome da prodamo stari rod. Jedino da država otkupi preko Direkcije za robne rezerve prošlogodišnje zrno, umesto ovogodišnji rod. Uz to, našu pšenicu traže Sirija, Tunis i Palestina, ali mi te količine ne možemo da ispunimo na mesečnom nivou.

- Novca na tržištu nema, nizak je nivo likvidnosti i sav novac je zarobljen u robi - istakla je Savovićeva. - Kretanje cena žitarica na berzama menja se u zavisnosti od situacije u Ukrajini, ali to ne bi trebalo na nas da utiče, jer mi proizvodimo mnogo više od sopstvenih potreba. Uz to, Rumunija, Mađarska i Bugarska najnormalnije izvoze.

ULjARIMA ZAPRŽENA SEZONA

NI uljarima nije lako. Naime, dobili su kvotu u maju, a onda im je u junu zabranjen izvoz. Kako kaže Sunčica Savović, očekuje se rod suncokreta od oko 730.000 tona, što je ekvivalentno sa nekih 350.000 tona suncokretovog ulja. Na zalihama imamo do 45.000 tona:

- Ulje je skladišteno svuda, uz to i magacini uljara su puni  85 do 100 odsto.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu

"NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU": Sabalenka progovorila o dopingu