Ekonomija

BIĆE ZLATNOG ZRNA I ZA IZVOZ: Žetva pšenice je pri kraju, a na raspolaganju će nam biti rod od 3,2 miliona tona

Ј. Субин

07. 07. 2022. u 09:11

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

SRBIJU ove godine očekuje rod pšenice od 3,2 miliona tona. Prinosi su najviše zavisili od količine padavina i agrotehničke primene i idu od 3,5 do osam tona po hektaru.

БИЋЕ ЗЛАТНОГ ЗРНА И ЗА ИЗВОЗ: Жетва пшенице је при крају, а на располагању ће нам бити род од 3,2 милиона тона

Ratare očekuje dobar rod, Foto Tanjug

Na nivou zemlje, prosečni prinosi su 5,2 tone po hektaru. Pšenica je dobrog kvaliteta. U našoj zemlji godišnje se potroši oko 1,7 miliona tona pšenice, što znači, sa prelaznim zalihama, da će biti dosta zrna i za izvoz.

- Bliži se kraj žetve pšenice i možemo da kažemo da je ovo bila jedna dobra godina za njenu proizvodnju - istakla je Sunčica Savović, predsednik Udruženja "Žita Srbije".

- Rod će biti oko 3,2 miliona tona. Naša zemlja je inače ušla u novu tržišnu godinu za pšenicu sa zalihama od više od 750.000 tona. To su rekordne prenesene zalihe. Tako da ćemo ovu godinu započeti sa 3,95 miliona tona pšenice u zemlji. Na godišnjem nivou trošimo nešto manje od 1,7 miliona tona, za sve namene. Sve ostalo imamo za izvoz.

Zbog kvota koje je država uvela, vlasnici pšenice, kukuruza i ulja u Srbiji, nisu uspeli da uvezu viškove i oslobode skladišta. Uz to, poslednje tri nedelje, cene žitarica i ulja, na berzama, u drastičnom su padu. Pa i ako bude oslobođen izvoz, moći će da trguju po prilično nižim cenama.

Situacija sa prolećnim usevima zasad je prilično dobra. Vremenske prilike poslednjih desetak dana nisu išle naruku, zbog suše. Ipak, već dva dana imamo značajne padavine, što će doprineti kukuruzu, jer je on u ključnoj fazi razvoja. Žetva je tek u septembru i rano je još govoriti o budućem rodu, smatra Sunčica Savović.

- Neke početne procene su da bi rod kukuruza mogao biti veći nego prošle godine - kaže Savovićeva.

Foto Tanjug

- Očekujemo oko sedam miliona tona kukuruza. Soje isto više nego lane, pa su procene nekih 750.000 tona. Kada je reč o suncokretu, videli smo da suša tu nema uticaja i pouzdano možemo da kažemo, jer ima više površina pod suncokretom, da bi rod mogao biti nekih 730.000 tona. To je ekvivalent proizvodnji 350.000 tona ulja. U Srbiji trošimo između 80.000 i 100.000 tona ulja, a sada imamo zalihe od oko 40.000 tona, rafinisanog i nerafinisanog ulja.

NAJVIŠE IZVOZIMO U RUMUNIJU

KUKURUZ i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju i Italiju, a zatim u BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku. Zbog rata u Ukrajini, ali i zabrane izvoza žitarica iz Rusije, procenjuje se da bi oko 30 odsto sveta moglo da ostane bez pšenice. Naročito ako se zna da ove dve države učestvuju sa oko 30 odsto u svetskom izvozu pšenice, a kod kukuruza oko 20 procenata. U robnim rezervama trenutno ima 800.000 tona pšenice i milion tona kukuruza.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NOVA ODLUKA VLADE SRBIJE: Tiče se smanjenja akciza na gorivo
Ekonomija

0 0

NOVA ODLUKA VLADE SRBIJE: Tiče se smanjenja akciza na gorivo

VLADA Srbije produžila je Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte do 14. juna i do tada će i dalje akciza za olovni benzin iznositi 61,24 dinara po litru, za bezolovni benzin 57,6 dinara po litru, a za gasna ulja 59,23 dinara za litar, objavljeno je u Službenom glasniku.

06. 06. 2026. u 13:53

Politika
Tenis
Fudbal
ISO standardi nisu samo „sertifikat na zidu“: Održan stručni skup o sinergiji upravljanja i interne revizije

ISO standardi nisu samo „sertifikat na zidu“: Održan stručni skup o sinergiji upravljanja i interne revizije