ZBOG ČEGA SE ZATVARAJU ŠALTERI U BANKAMA: Broj ekspozitura banaka, poslednjih 10 godina smanjen za više od 40 odsto

B. Caranović

08. 09. 2022. u 09:00

JOŠ jedna banka je pre nekoliko dana zatvorila šaltere svoje najveće ekspoziture u centru Beograda za uobičajene transakcije građana, takozvane uplate i isplate. Sada su im tamo na raspolaganju savetnici za kompleksnije finansijske usluge, kredite i osiguranja, a za ostale jednostavne poslove, moraće da se pobrinu sami, ili potraže neku drugu filijalu.

ЗБОГ ЧЕГА СЕ ЗАТВАРАЈУ ШАЛТЕРИ У БАНКАМА: Број експозитура банака, последњих 10 година смањен за више од 40 одсто

Foto Z. Jovanović

Trend digitalizacije, kada se klijenti usmeravaju da sve što mogu obavljaju sami sa svojih telefona, tableta i računara, traje već godinama, a poslednjih meseci naročito je upadljiv. Kako građani komentarišu, to zapravo znači da će uz sve veće provizije sami obavljati bankarske poslove. Da nije u pitanju samo utisak, svedoče i podaci Narodne banke Srbije, po kojima je za deceniju broj ekspozitura samanjen za oko 40 procenata.

U Centralnoj banci napominju da proces digitalizacije nije u značajnoj meri uticao na poslovne politike banaka, kao ni na broj filijala i zaposlenih u bankama. Naročito jer je za deceniju smanjen broj banaka za 10.

- Konkretno, poredeći period od 2012. godine, broj filijala se smanjio sa 2.243, u decembru 2012, na 1.627 pet godina kasnije - kažu u NBS. - Prošle godine je bilo 1.552, a sada ih ima 1.401. Uporedo, gledajući broj zaposlenih na nivou bankarskog sektora od 2012, broj radnika se smanjio za 6.312. Pre deset godina bilo je zaposleno 28.394 bankara, a pet godina kasnije - 23.055.

Prošle godine u julu, bilo je za još oko 2.500 radnika manje, a ove godine u ekspoziturama 22 banke, zaposleno je 22.082 ljudi.

- Za proteklih 10 godina broj banaka se smanjio za deset - objašnjavaju u NBS. - U decembru 2012. godine ih je bilo 32. Za poslednjih pet godina broj banaka je za sedam manji - objašnjavaju u NBS. - Od jula prošle godine - za još dve, kada su poslovale 24 finansijske ustanove. Ukrupnjavanje banaka u Republici Srbiji nije dovelo do smanjenja kvaliteta finansijskih usluga banaka.

Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije neće biti ukinut rad sa klijentima, kao i da trendove diktiraju upravo potrebe korisnika.

-  Samo za dve godine, od kraja 2019. do kraja 2021. za milion građana je povećan broj korisnika elektronskih bankarskih aplikacija - kaže Vasić. - Da se smanji broj šaltera uticalo je to što sve više poslova građani obavljaju sami. Time štede i novac i vreme, jer su svakako manje provizije, za plaćanje mobilnim telefonom, nego na šalteru banke. Kod nas, međutim, postoji veliki broj starijih klijenata, penzionera koji za većinu poslova odlaze u ekspoziture i svakako će ovaj miks oba modela trajati još.

POSLOVNICE I ZA TRANSAKCIJE 

UPRKOS primeni novih tehnologija, komunikacija sa klijentima i način pružanja usluga, kao i do sada zavisi od banaka, kažu u NBS. Najveći broj banaka, osim onih koje svoj poslovni model zasnivaju na digitalnom bankarstvu od osnivanja, i dalje će imati ekspoziture u kojima je moguće obaviti isplate i uplate.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

ZGROZILA JE RUSIJU: Upravo je uradila ovo na Svetskom prvenstvu - i odmah ju je stigla kazna