Ekonomija

SLATKOG KRISTALA BIĆE I ZA IZVOZ: Očekuje se da od prerade repe iz 2022. dobijemo oko 260.000 tona šećera

Ј. Су.

05. 01. 2023. u 08:21

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

OD prošlogodišnjeg roda šećerne repe očekuje se da će biti proizvedeno oko 260.000 tona šećera.

СЛАТКОГ КРИСТАЛА БИЋЕ И ЗА ИЗВОЗ: Очекује се да од прераде репе из 2022. добијемо око 260.000 тона шећера

Foto D. Dozet

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku (RSZ), sa površine od 34.728 hektara očekuje se proizvodnja šećerne repe od 1.609.535 tona. U odnosu na 2021. godinu, proizvodnja je smanjena za 21,4 procenta. Ipak, ako se gleda desetogodišnji prosek, očekivana proizvodnja je manja za čak 36,3 odsto.

Procene RZS ukazuju i da je šećerna repa, za razliku od kukuruza i soje, znatno bolje podnela sušu i iskoristila zakasnele padavine. Tako, postignuti prosečni prinosi su na nivou onih iz 2017. godine - 46,7 tona po hektaru. Ta godina je, takođe, bila sušna.

- Prelazne zalihe će biti i dalje na visokom nivou i višak će moći da ide u izvoz - navodi RZS.

Imajući u vidu rast cena inputa za proizvodnju i preradu šećerne repe, u želji da se popravi konkurentnost sektora, Vlada je usvojila Uredbu o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe roda 2023. godine. Pravo na finansijsku podršku za šećernu repu ostvaruje se u iznosu od 35.000 dinara po hektaru prijavljene i zasejane šećerne repe, a najviše do 500 hektara. I to za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru plative šećerne repe.

Foto Z. Jovanović

Takođe, maksimalna maloprodajna cena belog šećera ograničena je na 114,99 dinara za kilogram. Prošle godine, izvozne cene šećera bile su u porastu. Najniža je bila u oktobru 2021. godine - 490 evra po toni, a najviša u septembru 2022. - 938 evra po toni. Cene po kojima je ugovaran izvoz su se razlikovale. U regionu se prodavao po nižoj ceni, dok je skuplji bio u EU, zbog veće tražnje.

Kako objašnjavaju poljoprivrednici, šećerna repa troši zemlju najviše od svih ratarskih kultura, pa se svake godine menjaju oranice gde se ona sadi. Otprilike, na svakih pet godina dođe ponovo na istu njivu. Zemljište na kojoj se ona gaji mnogo se đubri, jer ona dosta izvlači hranljivih sastojaka iz zemlje. Posle repe, na te oranice, uglavnom, dolazi kukuruz, jer može delimično da iskoristi deo đubriva koji je ostao u zemlji. Njive moraju dobro da se odmore od repe, ali i od bolesti koje napadaju repu.

AUSTRALIJSKA ROBA

EVROPA će u narednom periodu privesti kraju Sporazum o slobodnoj trgovini sa jednim od najvećih izvoznika šećera na svetu - Australijom. Za obe strane, šećer je okarakterisan kao osetljiv proizvod. Ali Australija se snažno zalaže za veći pristup tržištu šećera u EU, uprkos svojoj udaljenosti od Evrope i blizini ključnih tržišta sa deficitom šećera u istočnoj Aziji. Industrija šećera u EU smatra, s druge strane, da ne bi trebalo odobriti dodatni pristup tržištu EU.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SRAM VAS BILO! Fudbaleri Švajcarske DŽaka i Rodrigez provocirali - pokazivali albanskog orla pred Mundijal

SRAM VAS BILO! Fudbaleri Švajcarske Džaka i Rodrigez provocirali - pokazivali "albanskog orla" pred Mundijal