KAMATE NA POZAJMICE OPET PORASLE: Što dalje od keš kredita

NAKON novog skoka referentne kamatne stope, koju je Narodna banka Srbije juče podigla na 5,5 odsto, nema sumnje da će još poskupeti gotovinski krediti. Novac iz banaka, kome građani pribegavaju da bi zapušili sve više rupa, sve je skuplji. Stručnjaci poručuju građanima da se što više uzdrže od uzimanja kredita u bankama.

Foto Shutterstock

DOK je kamata NBS 2020. godine iznosila 1 odsto, 2013. ona je bila 11,75 procenata. Ako bi se nastavilo povećanje referenstne stope do kraja godine, od minimlanih 0,25 odsto, do decembra bi doguralo do nivoa iz 2014. godine od 8 odsto. Trenutno je rata keš kredita od milion dinara na 36 meseci veća za oko 3.000 dinara nego pre krize. Ako bi se povećanje nastavilo, do početka sledeće godine, rata bi mogla da poraste i za 50 evra.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije podigao je juče 11. put zaredom, počevši od aprila i sada se popela na nivo od 5,5 odsto. U istoj meri, za 25 baznih poena, povećana je i kamata na depozitne olakšice - na 4,5 procenata, kao i stopa na kreditne olakšice - na 6,5 odsto. Na narednoj sednici IO, 9. marta, ponovo če se odlučivati o referenstnoj kamatnoj stopi. Uprkos namerama da se na ovaj način zaustavi inflacija, koja je krajem 2022. iznosila je 15,1 odsto, i uspori tražnja za novcem, građani koji otplaćuju dinarske kredite sa promenljivom kamatnom stopom, sa pravom strahuju od većih rata.

One su od sredine prošle godine, kako je rastao belibor, već značajno porasle. Pre nego što je počelo povećavanje, referentna stopa NBS iznosila je jedan odsto. Od tada je podignuta za ukupno još 4,5 odsto. Prema procenama stručnjaka, inflacija se verovatno neće zaustaviti i krenuti da opada ni do kraja ove godine, pa treba očekivati da NBS i dalje podiže kamatu, a samim tim i dalja poskupljenja keš kredita.

Prošle godine banke su nudile pozajmice sa kamatom od 7 i 8 odsto, a sada od 12 do 14 procenata. Fiksna kamata, koju trenutno imaju samo četiri banke je od 13,5 do 17 procenata.

Prema rečima prof. Ismaila Musabegovića sa Beogradske bankarske akademije, ne treba se još nadati povoljnijim pozajmicama. - Svako kome nije hitno, neka izbegne da podiže kredite. Barem dok se stanje sa rastom kamata ne smiri - kaže za "Novosti" prof. Musabegović i dodaje da i pre zvanične procene inflacije može da se pretpostavi da se uskoro neće stabilizovati. - Verovatno će referentna kamata nastaviti da raste, makar i u manjoj meri, od četvrtine do pola procenta mesečno. Savet je da se vako ko može uzdrži od pozajmica, ili da dobro proceni da li će moći da ih vrati.

Kako naš sagovornik kaže, ve veruje da će i banke podizati kamate do beskraja, jer će na taj način biti zaustavljena kreditna aktivnost što im ne ide u prilog. Druga opasnost koju profesor navodi je da bi sve više dužnika moglo da upadne u problem sa otplatom dugova, što bi ponovo moglo da bude loše za banke. Zato se pre nada da će smanjivati svoje marže, da bi koliko toliko kontrolisale rast cena kredite.

Finansijski savetnik Dušan Uzelac pak, sumnja da će se banke odricati marži, smatrajući da su one u Srbiji amnestirane od bilo kakvih negativnih uticaja, pa ni opasnosti da ne naplate svoja potraživanja.

- Kod nas nema institucija ličnog bankrota i stečaja, a bankari uvek imaju mehanizam da naplate svoje - kaže Uzelac. - Sa druge strane, jasno je da NBS povećava referenstnu stopu kao meru ventila koji se polako zatvara i sve manje novca ulazi u sistem. Problem je što sve većim zatezasnjem na postojećim dužnicima može da se dođe i do tačke pucanja i velikog broja nenaplativih kredita.

Na kraju januara, građani Srbije za gotovinske kredite dugovali su oko 661, 5 milijardi dinara, za oko četiri odsto manje nego prethodni mesec, ali i dalje a šest procenata više nego prošle godine. Prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, gotovo sve pozajmice građana Srbije, prema kreditnom izveštaju sa kraja januara, počele su da usporavaju i da beleže manje brojke. Jedini koji i dalje rastu su stambeni krediti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije