ČELIČNO PRIJATELJSTVO RUBLJE I JUANA: Jačaju odnosi Rusije i Kine

SARADNjA Rusije i Kine važna je globalno, zbog stabilizacije međunarodnih odnosa, ali i zbog obostranih interesa dveju sila - ističu njihovi lideri Vladimir Putin i Si Đinping. Uoči njihovog najavljenog susreta u ruskoj prestonici, u aprilu, ili maju, kineski najviši diplomata Vang Ji poručio je upravo u Moskvi da će Peking nastaviti da podržava rusku ekonomiju, ističući i bliskost odnosa "čvrstih kao stena".

Foto Profimedia

Najmnogoljudnija zemlja na planeti, najveći svetski kupac robe i globalna finansijsko-tehnološka sila, na više načina pruža podršku ruskoj privredi, napadnutoj zapadnim sankcijama. Ali,Nil Tomas, viši analitičar za Kinu i severoistočnu Aziju u "Evroazija grupi", primećuje da i Kina dobija jeftine energente, naprednu vojnu tehnologiju i diplomatsku podršku, neophodnu za zadovoljavanje međunarodnih interesa Pekinga.

Ukupna trgovina između Kine i Rusije dostigla je, prema podacima kineske carine, lane novi rekord, porastavši za čak trećinu, na 190 milijardi dolara. I fiskalni prihodi Moskve su se povećali, navodi ruska vlada, uglavnom zahvaljujući visokim cenama energije i naporima Rusije da preusmeri izvoz drugim kupcima, kao što su Kina i Indija.

To je blagodat za obe strane, kažu analitičari. Za Rusiju, jer su joj potrebni novi kupci, pošto Zapad izbegava njena fosilna goriva. A Kini, koja je sada fokusirana na izvlačenje sopstvene ekonomije iz krize, potrebna je jeftina energija za napajanje gigantske proizvodne industrije.

Kina je od marta do decembra prošle godine kupila od Rusije sirovu naftu u vrednosti od 50,6 milijardi dolara, što je 45 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz uglja je porastao za 54 odsto, na deset milijardi dolara. Kupovina prirodnog gasa, uključujući onaj iz gasovoda i zemnih stanica, naglo je porasla za neverovatnih 155 odsto, na 9,6 milijardi dolara.

Dve strane planiraju dalje da prošire partnerstvo, uključujući dogovor između "Gasproma" i Kineske nacionalne naftne korporacije o snabdevanju Kine sa više gasa u narednih 25 godina.

- Sa otvaranjem kineske ekonomije 2023. godine, možemo očekivati dalje povećanje ruskog izvoza u Kinu, uključujući naftu i druge rafinisane proizvode - ocenjuje Ana Kirejeva, vanredni profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.

Rusija troši milijarde na kupovinu mašina, elektronike, osnovnih metala, vozila, brodova i aviona od Kine, kako je detaljno navedeno u izveštaju Istraživačke službe američkog Kongresa maja prošle godine.

- Od svih stranih valuta u kojima je ruska centralna banka imala svoje rezerve, samo kineski juan nije zamrznut i ostaje "prijateljski" - primećuje Kirejeva.

A sa više rezervi u juanima, Moskva je u mogućnosti da koristi kinesku valutu za stabilizaciju rublje i svojih finansijskih tržišta. Prošlog meseca rusko ministarstvo finansija objavilo je da će nastaviti sa deviznim intervencijama prodajom juana i kupovinom rubalja.

I. STANOJEVIĆ

ZAJEDNIČKE VOJNE VEŽBE

MORNARICE Rusije, Kine i Južne Afrike počele su vojne vežbe u Indijskom okeanu, koje traju do 27. februara. Biće aktivna i brodska artiljerija. Ceremoniji otvaranja prisustvovali su komandant ruske mornarice, admiral Nikolaj Jevmenov, zamenik komandanta kineske mornarice, viceadmiral Li Juidže i zamenik šefa zajedničke komande pozadinskih snaga Južne Afrike, admiral Bubele Mhlana. Pozdravljajući učesnike, admiral Jevmenov je rekao da je Rusija veoma zainteresovana za unapređenje saradnje sa mornaricama Kine i Južne Afrike.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije