USVOJEN PRAVILNIK O SKLADIŠTIMA, ALI POLJOPRIVREDNICIMA FALI JOŠ JAVNIH SILOSA: Bez skladišnice teško do kupaca

ŠTA će biti sa robom posle nove žetve, i kako privoleti privatne skladištare da se upuste u partnerstvo sa državom i njihovi silosi postanu javni, pitanja su na koja će morati da se nađe rešenje u narednim mesecima. Iako je na sastanku vladine Radne grupe za koordinaciju aktivnosti unapređenja robnog - tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima usvojen Pravilnik o skladištima, onih u sistemu za javnu namenu je malo. Ratari ne mogu da dobiju "skladišnicu", svojevrsnu hartiju od vrednosti sa kojom bi bili u mogućnosti da podižu kredite i uz terminske ugovore samostalno pronalaze kupce, i to je jedan od glavnih problema, kažu proizvođači.

Foto Tanjug

Novim Pravilnikom propisano je da poljoprivredni proizvođač, ako nije zadovoljan kako je skladištar utvrdio količinu, kvalitet, odnosno klasu predatih poljoprivrednih proizvoda, može da se obrati nadležnom inspektoru Ministarstva poljoprivrede. On bi proverio način određivanja parametra kvaliteta od strane angažovanih kontrolnih organizacija, odnosno samih otkupljivača. Kako kaže za "Novosti" Daniel Kovačić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, ovu novinu pozdravlja, ali tek će se pokazati kako će to izgledati u praksi.

- Skladištari nisu dovoljno motivisani i nema zakonskog okvira da rade poslove za državu. Bankarske garancije su im skupe, ali one su jedini način da skladište bude prepoznato kao sigurna lokacija za robne rezerve. Ona koja su u sistemu, posluju za sebe, otkupljuju proizvode na tržištu i kroz berzu ih prodaju dalje. Nama je to onemogućeno - objašnjava Kovačić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji skladištenog prostora za više od sedam miliona tona žitarica, što je dovoljno za proizvodnju. Međutim, sistem zaobilaze, jer im predstavlja opterećenje, te rade kao privatnici. Zahtev poljoprivrednika je da se i njima omogući da prilikom predaje robe u žetvi, umesto vagarske potvrde, dobiju "skladišnicu", koja bi bila garancija ukoliko roba nestane iz silosa. Uz nju bi imali pravo da sklapaju ugovore i dalje trguju ili traže kredite.

- Ceo posao zavisi da li ćemo dobiti tu hartiju od vrednosti ili ne - kaže naš sagovornik. - Da bi neko izadao skladišnicu, on mora da ima neku vrstu garancije kod države da će i u slučaju da ta roba nestane sve biti isplaćeno. Ukoliko, na primer, poljoprivrednik kao proizvođač ne vrati banci kredit, ona to naplaćuje iz robe, ako nema ni robe ko onda plaća? Država u ovom trenutku nema instrument da to obezbedi čak i ako skladištar proda robu. Zato mora da se pronađe mehanizam kako privoleti skladištare da uđu u sistem.

Kako navodi Kovačić, resorno ministarstvo poteglo je pitanje da se u roku od tri godine podna skladišta dovedu do nivoa da budu ćelijska, odnosno da budu boljeg kvaliteta. Ipak, to ratarima nije važno, već da dobiju dokaz o postojanju pravnog posla.

- Ne želimo da se pri predaji robe tuđem silosu oprostimo od nje i da radimo pod njihovim uslovima. Mali proizvođač nema šansu da proda robu po ceni po kojoj i vredi. Slobodno tržište nama garantuje bolji prosperitet. Tek sada možemo da se nadamo subvencijama poput onih u regionu. Sa robnom berzom bilo bi izvesnije i isplativije nego sad - kaže Daniel Kovačić.

Naš sagovornik podseća i na veliki problem sa zabranom izvoza od pre dve godine. Poljoprivrednici su u situaciji da imaju višak od tri miliona tona žitarica. Zbog poremećaja na tržištu, izgubljeni su stalni kupci i sada je teško vratiti se na poziciju na kojoj su bili.

Sastanku je predsedavala ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, a prisustvovali su i predstavnici udruženja poljoprivrednika, kao i svih relevantnih institucija - Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva za brigu o selu, Narodne banke Srbije, Republičke direkcije za robne rezerve, Privredne komore Srbije, Produktne berze Novi Sad, Komisije za hartije od vrednosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije