OTKUPNA CENA ŽITA NE POKRIVA PROIZVODNU, RATARI SE NADAJU POVEĆANJU: Paorima malo i 24 dinara za pšenicu

ŽITNO klasje je požnjeveno, ali otkupna cena ne ide naruku proizvođačima. Kako je juče objavila Republička direkcija za robne rezerve na osnovu zaključka Vlade Srbije, a radi ostvarivanja bilansnih potreba i strateškog nivoa zaliha merkantilne pšenice, počela je kupovina do 30.000 tona merkantilne pšenice od ove godine. Otkup je počeo u četvrtak, po ceni od 24 dinara po kilogramu, plus PDV. Ova cifra, ipak, ne može da podmiri proizvodna ulaganja.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Kako je objavljeno na sajtu novosadske Produktne berze, merkantilna pšenica mora da bude domaćeg porekla, zrela, zdrava, bez znakova plesni, stranih mirisa i ukusa, pogodna za ljudsku ishranu, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama.

- Plaćanje merkantilne pšenice izvršićemo u roku do 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije o isporuci merkantilne pšenice - navode u Direkciji. - Kupovina će se obaviti od nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava.

Minimalna količina merkantilne pšenice koja se kupuje od jednog gazdinstva je 20 tona, a maksimalna 100 tona. Ona mora biti uskladištena u silos skladištara sa kojim Direkcija ima zaključen ugovor o skladištenju merkantilne pšenice.

Do pre neki dan, vrednost pšenice bila je 21 dinar. Stručnjaci su napomenuli da izvesna povećanja cene očekuju, i da je dugo godina unazad najniža cena pšenice baš u periodu žetve. Ali, da bi se vratila ulaganja, poljoprivrednici su priželjkivali cenu od tridesetak dinara po kilogramu. Jer, poskupeli su đubrivo, semena, gorivo, pa i zakupi. Zato su robu mahom lagerovali kod kuće.

- Mnogo je tržišnih faktora na stolu - objašnjava agroekonomski analitičar Žarko Galetin. - Geopolitička situacija je nepovoljna, imajući na umu situaciju sa Ukrajinom i sa crnomorskim frontom koji je rizičan. Poljoprivrednici su ušli u rizik sa svojim novcem i zato je nezahvalno dati im savete. Prošla godina, kada su i rod i cena bili dobri, nije reperna za tržišne prognoze. Ali, preporučio bih da prodaju onoliko prinosa koliko im je neophodno da vrate dugove, kredite i obaveze prema organizatorima proizvodnje. Ostatak neka ostave, jer verujem da će se pšenica vratiti u svoju standardnu matricu iz prethodnih godina, i da će ona imati cenovne pikove u narednom periodu.

Agroekonomista napominje da je dobra vest da je izvoz preko luke Konstanca počeo da funkcioniše, pa se naša zemlja neće zatrpati u pšenici. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ove godine očekuje se manja proizvodnja pšenice za 15,9 odsto u odnosu na lane. Očekuje se da će prinos biti 2,90 miliona tona. Ipak, prema sudu agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, ove brojke posledica su nikad manjih površina pod pšenicom.

- Za struku, analitičare i poljoprivredne proizvođače važniji je hektarski prinos, koji je ove godine bio oko 550 hektara - kaže Galetin. - Prinos je sasvim zadovoljavajući, 5,2 tone po hektaru. Ovo je možda i najveći prinos u poslednje dve decenije, ako ne računamo 2022. godinu, koja će se teško ponoviti.

Žetva pšenice ove godine je zbog vremenskih prilika poranila dvadesetak dana. Ovogodišnji rod izdvaja se po tehnološkim parametrima za buduću preradu, a to su udeli proteina iznad 12,5 i glutena oko 25 odsto.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

MUŠKARCI I DALjE IMAJU VEĆE PLATE OD ŽENA: Jaz samo raste, cifre iz Evrope su poražavajuće

22. 02. 2026. u 18:37

Ekonomija

0 1

NEMAČKI IZVORI: U toku pregovori o ponovnom puštanju u rad gasovoda „Severni tok“

22. 02. 2026. u 18:11

Ekonomija

0 0

FT: Grčka se nada da će postati novo gasno čvorište Evrope

22. 02. 2026. u 17:30

Ekonomija

0 0

PENZIONI SISTEM POD PRITISKOM U OVOJ ZEMLjI: Ovo je prva generacija koja bi mogla da radi do sedamdesete godine

22. 02. 2026. u 16:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije