NEMA RIZIKA DA PROJEKAT "JADAR" UGROZI NAŠE VODE: Nacrti studija kompanije "Rio Tinto" o proceni uticaja na životnu sredinu potvrdili

NEZAVISNI stručnjaci, njih sto, uključujući 40 profesora koji su učestvovali u izradi nacrta studija o proceni uticaja projekta "Jadar" na životnu sredinu, tvrde potpuno suprotno od onog što kritičari ovog potencijalnog posla govore.

Planirano je da centar rudnika izgleda ovako

Kažu da i dalje slušaju samo tvrdnje da bi rudnik litijuma doneo pustoš u dolinu Jadra i ostavio bez vode ne samo loznički kraj, nego i Beograd i Šabac.

Ali, kako kažu, ako se pogleda šta piše u nacrtima studije o proceni uticaja projekta "Jadar" na životnu sredinu, vidimo da činjenice ne podržavaju ovakav scenario i da je to još jedna u nizu dezinformacija kojima protivnici projekta zastrašuju građane.

Istina je, kako ističu okupljeni stručnjaci, da je za rudarenje i preradu rude potrebna značajna količina vode, ali ne 500 tona vode za jednu tonu litijum-karbonata kako tvrde oponenti, već 8,3 tone. Koja god količina da je u pitanju, važno je istaći da se za rudarenje i preradu jadarita ne bi koristilo nijedno postojeće niti predviđeno izvorište javnog vodosnabdevanja.

Da nema uticaja na izvore pijaće vode ovi stručnjaci su prilično sigurni. Objašnjavaju da je upravljanje vodama na projektu "Jadar" vrlo složeno i pažljivo osmišljeno. U tome je, podvlače, učestvovalo više od 20 inženjera iz eminentnih ustanova, počev od Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", Odseka za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta i Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta.

Ovako izgleda iskopani litijum

Planirano je da se preko 70 odsto potreba za vodom podmiri prikupljanjem atmosferskih padavina i recikliranjem podzemnih rudničkih i voda koje se već koriste. Vode iz priobalja Drine povlačile bi se po potrebi u manjoj količini, i to uglavnom leti. To ne bi bila voda iz korita reke, već iz prostora koji je ranije bio eksploatisan za šljunak i pesak, pa samim tim nije pogodan za formiranje izvorišta pijaće vode. U trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo svega 0,007 procenata prosečnog proticaja Drine.

Oni tvrde da će biti primenjene najsavremenije metode prečišćavanja. "Jadar" bi bio podzemni rudnik u kom bi se eksploatacija obavljala na dubini od okvirno 370 do 650 metara. Podzemne vode sa povišenim sadržajem minerala bi se prikupljale na površini i čuvale u hidroizolovanoj laguni, čime se sprečava mešanje sa plitkim vodama. Kako piše u nacrtima, mešanje dve vrste voda je otežano i samom strukturom terena, odnosno prisustvom gotovo nepropusnih sedimenata debljine i do 250 metara koji odvajaju duboke podzemne vode i plitke izdani.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kako stoji u istražnim dokumentima, koristila bi višestepeni sistem za uklanjanje nečistoća koji uključuje skupe i napredne tehnologije poput ultrafiltracije, nanofiltracije, reversne osmoze i jonske izmene. Nakon toga, vodi bi se dodavali potrebni minerali pre ispuštanja u reku.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević, koji je bio uključen u izradu studija o "Jadru", naglašava da nema rizika da kišnica "povuče" zagađujuće supstance iz otpada u zemljište.

- Vode iz okoline bi se obodnim kanalima usmeravale ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz deponiju. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa - navodi profesor Knežević.

Oni zaključuju da će biti moguće baviti se i poljoprivredom i rudarstvom. Zbog toga što je "Jadar", kako preciziraju, podzemni rudnik koji će primenjivati najsavremenije tehnike zaštite životne sredine, meštani bi na imanjima oko rudnika mogli kao i do sada da se bave poljoprivredom. To su potvrdile analize i modelovanja više od sto nezavisnih domaćih i stranih stručnjaka koji su učestvovali u izradi pomenutih studija.

Posao bi dobilo više od 20.000 ljudi

Za Srbiju je litijum, prema mišljenju velikog broja stručnjaka, velika razvojna šansa koju ne bi trebalo propustiti. Prihodi u budžet Srbije su procenjeni na 180 miliona evra godišnje, a ovako značajni projekti obično privlače brojne druge investicije u lancu snabdevanja za električna vozila. Prema procenama ekonomske studije, sve povezane investicije kreirale bi više od 20.000 novih radnih mesta.

(Promo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije