ZDRAVLJE LJUDI NI NA KOJI NAČIN NEĆE BITI UGROŽENO: Naučne činjenice opovrgavaju lažne tvrdnje koje zlonamerno plasiraju protivnici projekta

NACRTI studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar", koje je objavila kompanija "Rio Tinto", zasnovani su na naučno dokazanim činjenicama i pokazuju da se on može realizovati bezbedno i da ni na koji način neće ugroziti zdravlje ljudi.

Foto: Promo

Iza ovih dokumenata stoji više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, ali protivnici projekta to ignorišu i nastavljaju da vode intenzivnu kampanju šireći dezinformacije i zastrašujući građane. Oni zlonamerno plasiraju lažne vesti i neosnovane tvrdnje da će projekat imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Cilj takvih neodgovornih optužbi koje se kontinuirano izriču bez ikakvih dokaza imaju cilj da se javnost dovede u zabludu i izazove neopravdana zabrinutost građana.

Naučne činjenice i podaci koje su nezavisni stručnjaci obrazložili u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu u potpunosti opovrgavaju te lažne tvrdnje. Između ostalog, jasno pokazuju da će se projekat prostirati na svega 220 hektara na teritoriji grada Loznice, a da će rudnik litijuma doneti značajan ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta, dok bi privlačenjem drugih investicija u lancu snabdevanja za električna vozila bilo kreirano više od 20.000 poslova uglavnom visokokvalifikovanih zanimanja. Objavljene studije su rezultat šest i po godina rada nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, a njihovi zaključci se zasnivaju na više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke.

Među dezinformacijama koje kruže je i tvrdnja da će rudnik i fabrika napraviti dva miliona "ekoloških izbeglica". Činjenice koje su naučno utemeljene i dokazane u nalazima nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokazuju da ne bi bilo masovnog raseljavanja iz ekoloških razloga, jer projekat, kako je potvrđeno stručnim analizama, može bezbedno da se realizuje u skladu s propisima Srbije i EU. Sasvim suprotno, procenjuje se da bi otvaranje rudnika i fabrike moglo da privuče nove stanovnike u Mačvanski region, koji godinama beleži trend depopulacije. Istina je da je 157 stalno nastanjenih meštana dobrovoljno odabralo da se preseli nakon prodaje imovine, a da bi projekat bio realizovan, bilo bi neophodno preseliti još jedno stalno nastanjeno domaćinstvo.

Kada je u pitanju sumporna kiselina, ona ni u jednom obliku ne bi dospevala u vodu, vazduh i zemljište. To je reagens koji se široko koristi u brojnim industrijama, uključujući i industriju hrane i lekova. U fabrici bi se koristila za rastvaranje rude u zatvorenom sistemu na niskoj temperaturi od 90 Celzijusa, daleko ispod tačke ključanja. Samim tim ne bilo isparenja, što je potvrđeno laboratorijskim testovima. Svi gasovi bi bili prečišćeni visokoefikasnom i proverenom tehnologijom skruber filtera pre ispuštanja u atmosferu.

"Jadar" je projektovan kao podzemni rudnik, što znači da bi imao značajno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. Emisije buke i prašine su u ovakvim operacijama manje nego u operacijama sličnog tipa na površinskim kopovima. Netačne su i tvrdnje koje se mogu čuti u javnosti da neće biti moguće obavljati poljoprivrednu proizvodnju u tom kraju. Naprotiv, ona će moći nesmetano da se odivja uz rudnik. Agrarna proizvodnja bi bila izmeštena sa manje od jedan odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta u lozničkoj opštini. Pošto je "Jadar" podzemni rudnik u kom bi se primenjivale savremene tehnologije s minimalnim uticajem na kvalitet zemljišta, vode i vazduha, poljoprivredne aktivnosti bi mogle neometano da se nastave u području oko rudnika i fabrike. Sleganje tla bi bilo minimalno, što je za poljoprivredu takođe važno. Prema rezultatima modelovanja iz preliminarnih studija, ono bi iznosilo maksimalno 20 centimetara iznad centralne zone, i to tek nakon nekoliko decenija.

Sav otpad iz procesa prerade bi bio u čvrstom stanju, u obliku sličnom rastresitoj suvoj zemlji, što omogućava zbijanje tokom odlaganja čime se povećava stabilnost deponije a smanjuje zapremina, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Približno 50 odsto otpada koristilo bi se za zapunjavanje podzemnih prostorija nakon što bi se eksploatacija u pojedinim podzemnim oblastima završila.

Reč domaćih i stranih stručnjaka

Iza rezultata nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar" stoji više do sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora sa domaćih fakulteta i instituta. Među njima su profesori sa beogradskih fakulteta - Mašinskog, Rudarsko-geološkog, Tehnološko-metalurškog, Građevinskog, Poljoprivrednog, Biološkog i Filozofskog. Osim njih, tu si i stručnjaci sa Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla", Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Instituta za nuklearne nauke Vinča, kao i iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Muzeja Jadra, i Centra za kulturu Vuk Karadžić. Predstavljene rezultate podržavaju i mnoge druge nezavisne međunarodne i domaće specijalizovane ekspertske kuće, kako je i navedeno u objavljenim i javno dostupnim nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“.

Zauzeo bi svega 220 hektara

Činjenice koje su naučno utemeljene i dokazane u nalazima nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu, jasno pokazuju da bi centralno područje projekta "Jadar" zauzimalo svega 220 hektara. Za svaki zauzeti hektar površine bile bi primenjene određene kompenzacione mere u skladu sa predviđenim uticajima koji se očekuju tokom razvoja projekta. Na tom području nema zaštićenih dobara, odnosno "Natura 2000" područja i nisu registrovane endemske vrste. Za sve ostale vrste i staništa predviđene su mere u skladu sa propisima Republike Srbije i EU kako bi se biodiverzitet zaštitio i po potrebi obnovio. To uključuje i nadoknadu kroz podizanje novih šumskih zasada u mnogo većoj razmeri od onoga što je obešumljeno.

M-50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije