NAŠ LITIJUM ZA MILION AUTOMOBILA NA STRUJU: Međunarodna konferencija Look up 2024. okupila eminentne stručnjake iz sveta i naše zemlje

Novosti online

29. 11. 2024. u 10:00

TREĆA međunarodna konferenciji lidera iz oblasti ekologije i poslovanja Look up 2024: Zelena tranzicija i peta industrijska revolucija, juče je u Sava centru okupila državne zvaničnike iz Srbije, eminentne stručnjake iz sveta i naše zemlje, profesore sa prestižnih svetskih univerziteta, kao i predstavnike domaće industrije.

НАШ ЛИТИЈУМ ЗА МИЛИОН АУТОМОБИЛА НА СТРУЈУ: Међународна конференција Look up 2024. окупила еминентне стручњаке из света и наше земље

Foto: A. Krstović/Rinigier

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je otvarajući ovaj skup istakla da Srbija poseduje potvrđene rezerve i resurse mineralnih sirovina koje su u EU i Sjedinjenim Državama proglašene kao kritične mineralne sirovine, a među kojima su bakar, magnezit, bor, litijum, barit, boksit, kao i mnoge druge.

- Bez kritičnih minerala nije moguća zelena energetska tranzicija i nije moguće smanjenje štetnih gasova - naglasila je ministarka. - Od kritičnih mineralnih sirovina u 21. veku zavisi i učešće u tehnološkom napretku, u razvoju veštačke inteligencije, a pre svega obezbeđivanje dovoljne količine energije, što je od strateškog značaja za ekonomski razvoj i nacionalnu bezbednost.

Ona je istakla da je naša zemlja bogata bakrom i litijumom.

- Srbija je drugi najveći proizvođač bakra u Evropi, zahvaljujući investicijama i partnerstvu sa kineskim firmama - rekla je Dubravka Đedović Handanović. - Zapadna Srbija ima 158 miliona tona potvrđenih rezervi litijuma, koje mogu proizvesti 58.000 tona litijum-karbonata godišnje, dovoljno za proizvodnju milion električnih vozila godišnje, čime bi se zadovoljilo oko 17 odsto evropske potražnje. Naša zemlja ima priliku da postane značajan igrač u globalnoj industriji, ali uz odgovoran pristup i primenu ekoloških standarda.

Ona je ukazala i da ćemo, ukoliko odlučimo da ne iskoristimo sirovine koje imamo, morati da pronađemo druge načine da dođemo do potrebnih sirovina za razvoj industrije, a pitanje je koliko će uslovi za nas biti povoljni.

- Procene su da će potražnja za litijumom porasti 11 puta do 2030. godine, a čak 57 puta do 2050. godine - rekla je ministarka. - Litijum će biti ključan za baterije, električna vozila, vetrogeneratore i solarne panele.

Prema rečima šefa sektora za kritične minerale i rudarstvo u odeljenju za poslovanje i trgovinu Ujedinjenog Kraljevstva Olivera Ričardsa, Srbija ima veliku priliku da postane ključni igrač u zelenoj tranziciji u Evropi kroz investicije u postrojenja za električna vozila i eksploataciju minerala.

- Potencijal za uspostavljanje lanca vrednosti za električna vozila u Srbiji biće pojačan partnerstvom sa EU o strateškim materijalima - rekao je Ričards. - Postoji mogućnost novih partnerstava, uključujući projekat "Jadar", "Rio Tinta", koji obećava velike investicije i rast za Srbiju uz ekološku odgovornost.

On je istakao da su litijum, grafiti i kobalt od vitalnog značaja za proizvodnju električnih vozila, solarnih panela i vetroturbina.

- Broj električnih vozila bi sa 30 miliona koliko ih ima danas mogao da poraste na 240 miliona do 2030. - rekao je Ričards. - To je 30 odsto godišnji rast, što su neverovatne brojke.

On je u uvodnom izlaganju ukazao na britansko iskustvo koje pokazuje da je moguće uspešno rudariti na ekološki način. Na jugozapadu Velike Britanije postoji klaster rudnika litijuma i tungstena, koji se naslanja na dugu istoriju rudarenja u tom delu.

- Jedan od istaknutih projekata je Cornish Litium, kompanija koja proizvodi litijum-hidroksid za baterije sa 45 odsto manje ugljeničnih emisija u poređenju sa konvencionalnim rudnicima - naveo je Ričards. - Ova inicijativa doprinosi lokalnoj ekonomiji sa 800 miliona funti i uživa podršku vlade kroz kapitalizaciju i grantove. Britansko iskustvo dokazuje da se rudarski projekti mogu realizovati ekološki i racionalno.

Kako je dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvjetić istakao, mora se pronaći ravnoteža između ljudskih potreba i očuvanja prirodnih resursa.

- Rudarstva je bilo, biće i ostaće, ali hajde da ga učinimo, odgovornim i održivim - istakao je Cvjetić. - Srbija ima znanje, mogućnosti i primere dobre prakse, a još više ih ima širom sveta, ali ostaje da se vidi da li smo spremni za promene potrebne za zelenu tranziciju. Ukoliko budemo imali pameti, treba da dozvolimo kompaniji "Rio Tinto" da predstavi svoje principe zelene tranzicije u projektu "Jadar". On uključuje korišćenje električne opreme i energije iz obnovljivih izvora, visoke standarde zaštite ljudi, suvo odlaganje otpada, i reciklažu vode. Pitanje koje se postavlja je da li smo u Srbiji spremni za takav pristup, jer bi to značilo da društvena zajednica i životna sredina budu na prvom mestu, što zahteva veće ulaganje i manju dobit za investitore.
Profesor Rudarsko--geološkog fakulteta Čedomir Beljić rekao je da u Srbiji još uvek nije definisana kategorija kritičnih mineralnih sirovina prema kriterijumu EU, ali su strateškim proglašeni minerali koji su od interesa za državu.

- Na prvom mestu to je bakar, čija eksploatacija traje od 1904. godine do danas u Timočkom magmatskom kompleksu - naveo je Beljić. - Takođe, litijum koji je pronađen u dolini Jadra predstavlja izuzetno značajan resurs i razvojnu šansu za Srbiju.

On je istakao da će se u okviru projekta "Jadar" koristiti metoda zapunjavanja, koja značajno smanjuje negativan uticaj na lokalnu zajednicu i životnu sredinu.

- Razumem zabrinutost ljudi, ali ovaj projekt koristi najbolje tehnike da minimalizuje rizike - naglasio je Beljić. - Znači, postoje tehnike, tehnologije koje omogućavaju da se otkopava, ali da se ne vrši pomeranje površine terena, koje omogućavaju da se radi odgovorno. Imate primere po svetu, imate i kod nas primere gde se takve metode koriste.

Svetski eksperti

Među učesnicima skupa bili su i profesor Kris Balentajn, rukovodilac odseka za geohemiju na koledžu St Hugh's Univerziteta Oksford, dr Džoslin Frejzer sa Bredšo instituta za minerale i rudarstvo, Univerziteta Britanske Kolumbije, Džon Stin, vanredni profesor na Univerzitetu Britanske Kolumbije, dr Markus Vric, predsednik nemačkog udruženja VDMA Mining & Minerals ...

GLAVNA ZASTUPNICA KOMPANIJE "RIO TINTO" U SRBIJI MARIJANTI BABIĆ O PROJEKTU "JADAR" I PRIMENI NAJSAVREMENIJIH EKOLOŠKIH STANDARDA

POTVRDILI SMO DA MOŽEMO I DA PROIZVODIMO I DA ČUVAMO PRIRODU

Sav rad uložen u projekat "Jadar" potvrđuje da se on može sprovesti u skladu sa najvišim ekološkim standardima, poručila je Marijanti Babić, glavna zastupnica kompanije "Rio Tinto" u Srbiji.

- Iako su dezinformacije u proteklim godinama izazvale zabrinutost kod dela javnosti, objavili smo nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu kako bismo pokazali transparentnost - rekla je Babićeva. - U ove procese uključeni su mnogi domaći i strani stručnjaci, kao i profesori fakulteta, što potvrđuje da projekat "Jadar" može biti bezbedno sproveden.

Ona je navela da je Ministarstvo zaštite životne sredine nedavno izdalo rešenja o obimu i sadržaju za studiju procene uticaja za rudnik.

- Imamo niz pravnih koraka koje moramo proći da bismo eventualno započeli eksploataciju litijuma - objasnila je Babićeva. - Nastavljamo transparentno da razgovaramo sa javnošću i vredno radimo na završetku studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Kada bude završena, studija će biti otvorena za javnu debatu, omogućavajući svim zainteresovanim stranama da postave pitanja i uključe se u proces.

Govoreći o značaju projekta "Jadar", ona je istakla da će stvoriti lanac vrednosti sa potencijalom da bude otvoreno preko 20.000 novih radnih mesta i doneti kapitalnu investiciju od 2,5 milijardi evra.

- Projekat obuhvata proizvodnju, poštujući visoke ekološke standarde - kaže Babićeva. - Tokom izgradnje zaposliće 3.500 ljudi, dok će u fazi operacije zapošljavati 1.300, uz dodatno generisanje radnih mesta u pratećim industrijama. Proces zelene tranzicije je nazaustavljiv i važno je da Srbija uhvati korak s njom.

M-50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

MVP by Mozzart Sport: Ko su najbolji srpski fudbaleri i fudbalerke u inostranstvu?