VELIKI SERIJAL "NOVOSTI" O KLJUČNIM INVESTICIJAMA: Od novih puteva, pruga do vrtića, škola i bolnica...

GOTOVO 2.000 kapitalnih projekata koji su pokrenuti u proteklih 12 godina, omogućili su ubrzan razvoj Srbije.

Foto: Novosti

Nikada pre nije bilo izgrađeno više kilometara novih auto-puteva i brzih pruga, niti rekonstruisano lokalnih i regionalnih puteva. Nema opštine i grada koji nije obnovio školu, vrtić, domove zdravlja, kulturne centre... Oko 300 infrastrukturnih projekata doprinelo je ravnomernom regionalnom razvoju naše zemlje. Najviše novih kilometara auto-puteva u Evropi gradi se u našoj zemlji.

Prema zvaničnim podacima, od 2012. godine za saobraćaj su otvorena oko 552 kilometra najsavremenijih puteva, a grade se još 533 kilometra. Srbija je bukvalno premrežena auto-putevima i brzim saobraćajnicama, a na pojedine se čekalo i više od pola veka. Koridor 10 od Horgoša, preko Novog Sada, Beograda i Niša do Preševa a istočnim krakom do granice sa Bugarskom, završen je posle pet decenija.

Foto: Novosti

"Moravski koridor" koji spaja dva auto-puta Beograd - Niš i "Miloš Veliki" počinje kod Pojata, a stigao je do Vrnjačke Banje. Sredinom godine u saobraćaj bi trebalo da se pusti još jedna deonica "Miloša Velikog" od Preljine do Požege. Grade se Fruškogorski koridor, kao i "Osmeh Srbije", čija trasa kroz našu zemlju spaja rumunsku i mađarsku granicu. Vodni putevi u našoj zemlji decenijama su bili zadnja stavka na listi ulaganja. Međutim, država je posle 30 godina pokrenula niz investicionih projekata u lučku infrastrukturu, koja je važna i zbog prevoza robe, ali i razvoja turizma i privrede uopšte. Srbija je zemlja velikih nautičkih potencijala, pre svega zahvaljujući dvema međunarodnim rekama - Dunavu i Savi i mreži plovnih puteva u dužini od 1.000 kilometara. Srbija ima 11 luka, a najviše ih je na Dunavu - osam, na Savi su dve, a jedna na Tisi. U našoj zemlji otvoreno je deset međunarodnih putničkih pristaništa, i to sedam na Dunavu - u Novom Sadu, Zemunu, Smederevu, Kostolcu, Golupcu, Donjem Milanovcu i Kladovu, i tri na reci Savi u Beogradu, Šapcu i Sremskoj Mitrovici - kažu u Agenciji za upravljanje lukama.

- Pre 20 godina u Srbiji je radilo samo pristanište u Beogradu, a danas se sa deset lokacija povezujemo sa Evropom i svetom. Aerodrom "Nikola Tesla" postao je najveće saobraćajno i putno čvorište u jugoistočnoj Evropi. Od potpisivanja ugovora o koncesiji sa kompanijom Vinci Airports, beogradska vazdušna luka je dobila nove terminale, kompletno obnovljenu glavnu pistu, novu, umetnutu pistu i rulne staze, dodatne pozicije za parkiranje aviona, novu platformu za odleđivanje i sprečavanje aviona od zaleđivanja, nova parking-mesta za automobile, kao i nove pristupne puteve. Koliko se beogradska vazdušna luka promenila u proteklih 12 godina najbolje pokazuju brojke. Tako je broj putnika sa 3,54 miliona 2013. porastao na 8,4 miliona prošle godine. Posebna pažnja posvećena je zdravlju građana. Oko 300 projekata je realizovano ili se privodi kraju u ovoj oblasti. Zdravstvene ustanove širom Srbije prolaze kroz obimnu rekonstrukciju kako bi pacijentima i medicinskom osoblju obezbedile savremenije, bezbednije i funkcionalnije prostore.

Foto: D. Milovanović

Obnova bolnica i domova zdravlja uključuje i modernizaciju opreme, unapređivanje infrastrukture i poboljšanje uslova lečenja. Najveću pažnju u Beogradu je privukla izgradnja univerzitetske dečje klinike "Tiršova 2", čija je izgradnja počela 2020. godine, a poslednje tri godine uložena su značajna sredstva u renoviranje, rekonstrukciju i opremanje ambulante koja je namenjena našim najmlađim sugrađanima. Na impresivnih 62.000 kvadrata prostiraće se novi objekat sa 11 spratova, dok je samo građevinski deo projekta vredan 118 miliona evra. Kada se završi, moderna dečja klinika "Tiršova 2" imaće više od 280 kreveta za smeštaj korisnika raspoređenih u 154 sobe. Zasada radovi teku dobrom dinamikom, podizanje betonske konstrukcije treba da bude završeno ove godine, dok bi moderno zdanje trebalo da primi prve pacijente 2027. godine. Izgradnja je mesecima u jeku, radi se u dve smene, a na gradilištu se nalazi oko 200 radnika dnevno.

U oktobru 2018. godine započeta je velika rekonstrukcija tri objekta u sklopu Kliničko-bolničkog centra Zemun. Tokom ovog projekta rekonstruisane su zgrade Bolnice za pedijatriju, neurologiju i zgrada Službe za specijalističke i konsultativne preglede. Nabavljena je moderna oprema u vrednosti od 1,6 miliona evra uključujući prvu magnetnu rezonancu za ovaj bolnički centar. Veliko interesovanje je privukao Univerzitetski klinički centar Srbije. Njegova rekonstrukcija je donela 500 novih bolnič- kih kreveta i 36 operacionih sala. Uz sam objekat izgrađena je i garaža sa 564 parking-mesta. Naime, za vreme vanrednog stanja u ovoj zdravstvenoj ustanovi je za 15 dana izgrađena nova laboratorija za molekularnu detekciju infektivnih agenasa. Na Dedinju u KBC "Dr Dragiša Mišović" je rekonstruisano više objekata, kao što je odsek za hirurgiju, a vrednost projekta je bila 5,4 miliona evra.

Foto: Novosti

Takođe, ova zdravstvena ustanova je dobila novu, najsavremeniju opremu kao što su skener i dva rendgen aparata u vrednosti od 866.000 evra. Istu opremu je dobio i Institut za ortopediju Banjica u vrednosti od 604.000 evra, a Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa jedan rendgen manje u vrednosti od 770.000 evra. Studenti na Stomatološkom fa- kultetu u Beogradu su dobili najsavremeniji CT skener u vrednosti od 510.000 evra. Formirana je i sa radom počela prva Banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona u Srbiji. Na listi ključnih projekata je i Klinički centar Vojvodine, kao i Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Radovi na rekonstrukciji i izgradnji Univerzitetskog kliničkog centra Niš na ukupnoj površini od oko 44.000 kvadrata završeni su 2017. Uz kompletnu obnovu stare zgrade, izgrađen je i novi blok. Vrednost projekta je 56,8 miliona evra, gde je zaposleno 465 ljudi. U Novom Pazaru kompletno su rekonstruisani i nadograđeni interno odeljenje, hirurgija i dom zdravlja. Gradi se novi objekat psihijatrije i nedostajuća infrastruktura trafostanice, kotlarnice i toplovoda. Vrednost projekta iznosi više od 43 miliona evra.

U protekloj deceniji obnovljeni su i opremljeni domovi zdravlja ambulante, laboratorije, zdravstveni i gerontološki centri, domovi za stare i penzionere, ustanove za dnevni boravak obolelih građana, centri za socijalni rad. Svim bolnicama stigli su i najsavremeniji rendgen aparati i dijagnostička oprema. Izgrađene su tri kovid-bolnice. Za radove i opremanje Kovid-bolnice u Batajnici za lečenje 800 pacijenata odvojeno 42 miliona evra. Izgradnja je koštala 27,8 miliona evra, a oprema 15,1 milion evra. Druga bolnica koja je izgrađena tokom korone nikla je u Kruševcu i raspolaže sa 493 kreveta, od čega 150 kreveta intenzivne nege i 343 kreveta poluintenzivne nege. Sada funkcioniše kao opšta bolnica. Ova investicija bila je vredna 2,01 milijardu dinara. Treća Kovid-bolnica u Novom Sadu ima 600 kreveta: 400 za pacijente na poluintenzivnoj nezi i 200 kreveta za najteže pacijente, odnosno za one kojima je potrebna intenzivna nega. Danas postaje opšta bolnica za Novosađane.

Unapređenju kvaliteta vazduha i zdravijem životnom okruženju doprinelo je oko 250 eko- loških projekata koji obuhvataju gradnju kanalizacione mreže, postrojenja za prečišćavanje voda, sanitarnih deponija, rekonstrukciju kotlar- nica ili zamenu kotlova, kao i izgradnju i renoviranje igrališta i dečjih parkova Gotovo da nema grada ili opštine u kojoj nisu renovirane osnovne i srednje škole, đački i studentski domovi. Izgrađeni su nacionalno-tehnološki parkovi, instituti, ali i vrtići i kreativni centri. Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu je uspostavila Državni DATA centar koji je po tehničkim i bezbednosnim standardima najsavremeniji i prvi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, i u kome je smeštena ključna informaciono-komuni- kaciona infrastruktura Srbije. Vrednost projekta je 55 miliona evra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije