NEMAČKA OVO NE PAMTI 25 GODINA: Velika kriza drma najjaču ekonomiju Evrope

NEMAČKO tržište nekretnina suočava se s najvećom krizom u poslednjih desetak godina. Broj izdatih građevinskih dozvola nastavlja da opada, dok stambena kriza u velikim gradovima postaje sve izraženija. Iako se očekivalo da će smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke podstaći građevinski sektor, stručnjaci upozoravaju da je oporavak u kratkom roku malo verovatan.

Foto: Profimedia

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u 2024. godini izdato je 215.900 građevinskih dozvola, što predstavlja pad od 16,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj pad od 43.700 dozvola u odnosu na 2023. godinu treći je uzastopni godišnji pad i najniži nivo od 2010. godine. Iako su podaci iz druge polovine godine pokazali blago usporavanje negativnog trenda, građevinski sektor i dalje beleži ozbiljne probleme.

- Ovakav razvoj događaja u oštrom je kontrastu s nedostatkom stambenog prostora, na koji se veliki gradovi i dalje žale - izjavio je Sajrus de la Rubija, glavni ekonomista banke HCOB.

Iako problem dostupnosti stanova postaje sve ozbiljniji, izgradnja novih stambenih jedinica ne uspeva da održi korak s potrebama tržišta. Razlozi za ovakav pad leže u visokim troškovima građevinskog materijala, složenim birokratskim procedurama i sve strožim građevinskim standardima, piše Tagesschau.

Birokratija i skupi materijali usporavaju izgradnju

Mnogi u građevinskom sektoru smatraju da su birokratske prepreke jedan od ključnih problema koji usporavaju izgradnju. Nemačka ima 16 različitih građevinskih propisa na nivou saveznih pokrajina, što dodatno komplikuje proces izdavanja dozvola.

Foto: Profimedia

- Oslanjanje isključivo na smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke, koje bi navodno trebalo da ponovo pokrenu tržište, nije dovoljno - upozorava De la Rubija, dodajući da su, pored visokih troškova materijala i strogih standarda, upravo birokratski zahtevi jedan od ključnih faktora koji usporavaju građevinsku aktivnost.

Pad u svim segmentima izgradnje

Najnoviji podaci pokazuju da je prošle godine došlo do pada izgradnje novih stambenih jedinica u svim segmentima. Od ukupnog broja građevinskih dozvola, odobreno je:

• 172.100 novih stanova, što je pad od 19,4 odsto u odnosu na 2023. godinu,
• 37.900 dozvola za izgradnju porodičnih kuća, što je pad od 20,3 odsto,
• 12.700 dozvola za dvojne kuće, što je pad od 11,3 odsto,
• 114.200 dozvola za višeporodične zgrade, što je 19,7 odsto manje nego prethodne godine.

Višeporodične zgrade čine oko dve trećine svih novih građevinskih projekata u Nemačkoj, ali i u ovom segmentu broj izdatih dozvola nastavlja da opada.

Politička (ne)reakcija i loše prognoze

Uprkos rastućoj stambenoj krizi, problem nedostatka stanova i usporene gradnje nije bio značajno prisutan u političkim debatama.

- Iznenađujuće je da se ova tema jedva spominjala tokom predizborne kampanje - ističe De la Rubija.

Prognoze za 2025. godinu nisu optimistične. Prema najnovijim predviđanjima, očekuje se dalji pad broja građevinskih dozvola, koji bi mogao pasti na samo 210.000 – što bi predstavljalo smanjenje od čak 45 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Foto: Profimedia

Pored toga, procenjuje se da će biti izgrađeno tek 230.000 novih stambenih jedinica, što je daleko ispod cilja nemačke vlade, koja je planirala izgradnju 400.000 novih stanova godišnje.

Veliki jaz između potreba i realnosti

Nemačka se sada suočava sa ozbiljnim nedostatkom stambenog prostora. Stanovnici velikih gradova sve teže pronalaze povoljne stanove, dok visoke cene nekretnina i kirija dodatno pogoršavaju situaciju.

- Sada moramo proći kroz dolinu suza - izjavio je Ralf Henger iz Instituta za nemačku ekonomiju (IW) prošle sedmice prilikom predstavljanja izveštaja udruženja ZIA.

Prema njegovim rečima, postoji ogroman jaz između onoga što bi trebalo da se izgradi i onoga što se u realnosti gradi. Ova neravnoteža mogla bi potrajati godinama, što znači da Nemačku očekuje dugotrajna stambena kriza.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije