KINA UZVRAĆA UDARAC NAKON AMERIČKIH CARINA: "Preti nam kolaps, imamo zalihe za nekoliko meseci"

NOVE kineske kontrole izvoza retkih zemnih metala mogle bi dovesti do zaustavljanja proizvodnje automobila jer bi se zalihe ključnih magneta mogle iscrpiti u roku od nekoliko meseci ako Peking potpuno obustavi izvoz, piše Financial Times.

Foto: Shutterstock

U aprilu je Peking proširio ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih elemenata i magneta koji su ključni za električna vozila, vetroelektrane i borbene avione, kao odgovor na carine od 145 odsto koje je uveo američki predsednik Donald Tramp. Državni zvaničnici, trgovci i menadžeri iz auto-industrije rekli su da kompanije, za koje se procenjuje da imaju zalihe još tri do šest meseci, sada žure sa novim nabavkama i traže alternativne izvore kako bi izbegle ozbiljne poremećaje u proizvodnji.

Jan Gize, trgovac metalima iz frankfurtske kompanije Tradium, upozorio je da su kupci zatečeni nespremni i da većina proizvođača automobila i njihovih dobavljača ima zalihe magneta tek za dva do tri meseca.

„Ako u tom roku magneti ne stignu u EU ili Japan, mislim da ćemo imati zaista ozbiljne probleme u lancu snabdevanja auto-industrije“, rekao je Gize. „Ograničenja će imati veliki uticaj na Teslu i sve ostale proizvođače automobila.“

Najnovije kineske kontrole usmerene su na teške i srednje retke zemne metale, koji omogućavaju proizvodnju magneta visokih performansi, otpornih na visoke temperature, kao što su disprozijum, terbijum i samarijum. Ovi elementi su ključni za vojne sisteme poput borbenih aviona, projektila i dronova, kao i za rotore, motore i menjače koji se koriste u električnim i hibridnim automobilima.

Foto: Shutterstock

Jedan visoki zvaničnik iz auto-industrije rekao je da će ova ograničenja imati veliki uticaj na Teslu i sve ostale proizvođače automobila i ocenio je ozbiljnost kineskih kontrola sa „7 ili 8 od 10“.

„To je oblik odmazde kojim kineska vlada poručuje: ‘Nećemo više odgovarati istom merom na carine, ali ćemo vas pogoditi tamo gde najviše boli, pa će vaše kompanije vršiti pritisak na svoje vlade da promene tarifnu politiku’“, rekao je isti izvor.

Zabranjen izvoz retkih zemnih metala u SAD

Retki zemni metali su široko rasprostranjeni u Zemljinoj kori, ali ih je teško i skupo prerađivati na ekološki prihvatljiv način. Kina skoro u potpunosti kontroliše preradu teških retkih elemenata.

Laki retki metali, kao što su neodimijum i prazeodimijum, koji se koriste u većim količinama za proizvodnju magneta, za sada nisu obuhvaćeni zabranom, što Kini ostavlja „velik prostor za dodatne pretnje“ ako trgovinski rat eskalira, kaže Kori Kombs iz pekinške konsultantske kuće Trivium.

Prema novim pravilima, kineski izvoznici moraju dobiti dozvolu za svaku pošiljku zemnih metala u inostranstvo, a zabranjeno je njihovo preusmeravanje u Sjedinjene Američke Države. Ipak, sprovođenje tih ograničenja, koja se od 2023. godine postepeno šire na sve više ključnih minerala kao odgovor na američke zabrane izvoza tehnologije čipova u Kinu, za sada nije sistematično.

Neki kineski izvoznici već su proglasili višu silu za pošiljke retkih zemnih metala i magneta namenjenih inostranstvu i povukli robu iz ponude, što dodatno otežava ionako netransparentno formiranje cena na tom tržištu.

Japan i Australija računaju na sopstvenu preradu

Japan i druge zemlje polažu nadu u smanjenje kineske dominacije nad teškim zemnim metalima preko australijske kompanije Lynas, koja planira proširiti svoj pogon u Maleziji i započeti preradu disprozijuma i terbijuma do sredine 2025. godine. „Zalihe teških retkih zemnih metala nisu dovoljne da se spreče mogući poremećaji u lancu snabdevanja auto-industrije“, rekao je jedan zvaničnik japanske vlade i dodao da bi državne rezerve mogle pružiti sigurnost uz zalihe od dva do tri meseca koje trenutno poseduju proizvođači automobila.

„Ključno je pitanje možemo li na vreme izgraditi novi, alternativni lanac snabdevanja kako bismo premostili ovu situaciju“, dodao je.

Još nije jasno kako tačno kineska vlada planira da sprovodi najnovija ograničenja, iako su uvedena 2. aprila. Analitičari ističu da se nova pravila donose u trenutku kada Kina ima sve manje sirovina za preradu teških zemnih metala zbog građanskog rata u Mijanmaru, pa bi zabrana izvoza mogla pomoći da se zadovolje domaće potrebe.

Stručnjaci primećuju da Kina u poslednjih nekoliko godina okleva sa potpunim zabranama koje bi joj mogle naneti štetu, kao što je slučaj sa metalom galijumom. Međutim, izvoz drugih metala, kao što je antimon (koji se koristi za izradu metaka), već je ozbiljno poremećen. „Ključno je pitanje koliko će vremena biti potrebno za obradu dozvola za izvoz“, rekao je Gize.

Kineska nadmoć građena decenijama

Kina je sa eksploatacijom retkih minerala počela još 1950-ih, ali je pravi uspon doživela krajem 1970-ih, kada je kombinovala jeftinu radnu snagu, slabe ekološke standarde i strane tehnologije, objašnjava Stan Traut iz konsultantske firme Spontaneous Materials. „Mnoge tehnologije koje su koristili razvijene su u SAD-u, Japanu ili Evropi. Kinezi su ih usvojili i vremenom unapredili“, kaže on.

Kako je proizvodnja rasla, Peking je shvatio koliko su ti metali strateški važni. Još 1992. godine bivši kineski lider Deng Sjaoping proročki je izjavio:

„Bliski istok ima naftu, Kina ima retke minerale.“

Danas je ta vizija postala stvarnost – Kina kontroliše skoro ceo lanac, od rudnika do gotovih proizvoda.

Prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, Sjedinjene Države su čak 70% svojih potreba za retkim metalima podmirivale uvozom iz Kine.

(Index)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije