EVO KOLIKO ZARAĐUJU EVROPLJANI: U ovoj zemlji plata dostiže iznos u koji ćete teško poverovati

EVROPSKE zemlje značajno se razlikuju po visini prosečnih plata, a podaci za 2023. godinu pokazuju fascinantne razlike među članicama Evropske unije. Dok se prosečne plate u nekim zemljama penju i iznad 6.000 evra, druge zemlje imaju prosečne iznose koji ne dosežu ni 1.500 evra. Međutim, u obzir treba uzeti i kupovnu moć, koja menja sliku i smanjuje razlike u nominalnim platama.

Arhiva

Od 26 zemalja EU (izuzevši Holandiju zbog nedostatka podataka Evrostata), 10 je prijavilo prosečnu bruto platu manju od 2.000 evra. U četiri države članice prosečna plata bila je ispod 1.500 evra. Poljska je bila tik iznad sa 1.505 evra, dok su u Rumuniji, Grčkoj i Mađarskoj plate bile oko 1.400 evra.

EXTRA BET - KVOTA DO 500 NA JEDNOM MEČU

Podaci OECD-a

Nemačka (4.250 €) nudi najvišu prosečnu platu među četiri najveće privrede EU, sledi Francuska (3.555 €). Italija (2.729 €) i Španija (2.716 €) bile su više od 400 evra ispod EU proseka. Podaci Evrostata obuhvataju 26 zemalja EU. Svoje podatke objavila je i OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj). Iako nisu direktno uporedivi zbog metodoloških razlika, OECD-ovi podaci o prosečnim godišnjim platama po zaposlenom uključuju više evropskih zemalja.

Foto: Shutterstock

Prema OECD-u, prosečna plata u Švajcarskoj iznosila je 8.104 evra, čime je to najviša plata od svih zemalja u Evropi. Druga zemlja Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), Norveška, nudila je prosečnu platu od 5.027 evra. Ujedinjeno Kraljevstvo imalo je prosečnu platu od 4.220 evra.

EXTRA BET - KVOTA DO 500 NA JEDNOM MEČU

Sa 4.629 evra Holandija je među najbolje plaćenim zemljama EU. Turska, kandidat za članstvo u EU, zabeležila je najnižu prosečnu platu od 873 evra, čime je jedina zemlja ispod granice od 1.000 evra. Opšti trend pokazuje da zapadne i severne evropske zemlje prednjače po visini plata, dok južne i istočne nude znatno niže nominalne plate.

Razlike u prosečnim platama su manje kada se mere prema standardima kupovne moći (PPS), jer se tako eliminiše uticaj različitih nivoa cena. PPS je veštačka valuta u kojoj jedna jedinica teoretski može kupiti istu količinu dobara i usluga u svakoj zemlji. Međutim, i dalje postoje značajne razlike unutar EU. U nominalnim iznosima, najviša prosečna plata šest je puta veća od najniže. Kada se prilagodi prema PPS-u, taj se odnos smanjuje na 2,6.
U EU prosečne plate u PPS-u kreću se od 1.710 evra u Grčkoj do 4.479 evra u Luksemburgu, dok EU prosek iznosi 3.155 evra. Belgija (4.038 PPS), Danska (3.904 PPS), Nemačka (3.898 PPS) i Austrija (3.851 PPS) takođe su među pet najplaćenijih zemalja. Na dnu lestvice nalaze se Slovačka, Bugarska i Mađarska, odmah iza Grčke, s prosečnim platama ispod 2.100 evra u PPS-u. Rumunija ima znatno bolji položaj kada se uzme u obzir PPS.

Ilustracija

Prema podacima OECD-a, Švajcarska se i dalje ističe s visokom platom izraženom u PPS-u – 4.412 evra. Slede Holandija i Norveška, obe s oko 3.800 evra. Ujedinjeno Kraljevstvo ima prosečnu platu od 3.357 evra u PPS-u. Poput Rumunije, i Turska (2.413 PPS) ima znatno bolji položaj prema ovom pokazatelju.

Važnost veće produktivnosti i pregovaračke moći

Objašnjavajući razlike u platama među državama, dr Sotirija Teodoropulu, rukovodilac jedinice za evropske, ekonomske, zapošljavačke i socijalne politike pri Evropskom institutu sindikata (ETUI), istakla je da je veća produktivnost materijalna osnova za održivo veće plate. Naglasila je da su privrede s više industrijske ili finansijske aktivnosti obično produktivnije. Visokotehnološke industrije takođe obično imaju veću produktivnost.

Takođe je naglasila važnost institucija tržišta rada. “Uopšteno, veća pregovaračka moć radnika – bilo da dolazi od snažnih institucija kolektivnog pregovaranja ili politika koje im obezbeđuju ‘alternativne opcije’ na tržištu rada – povećava verovatnoću da će se dobitci u produktivnosti pretvoriti u veće plate i troškove rada”, rekla je za Euronews.

Foto: Novosti arhiva

Koje su zemlje zabeležile najveći rast plata?

Tokom poslednjih pet godina (2018–2023) prosečna prilagođena plata za puno radno vreme porasla je u nominalnim iznosima u svih 26 zemalja EU. U celoj EU prosečna mesečna plata porasla je za 507 evra, što daje godišnji rast od 6.708 evra, odnosno povećanje od 19%. U procentima, rast se kretao od samo 4% u Švedskoj do impresivnih 102% u Litvaniji.

Rast je bio znatno manji u četiri najveće privrede EU: Španija je zabeležila rast od 19%, Nemačka 18%, Francuska 14%, a Italija samo 10%. Nordijske zemlje EU takođe su ostale ispod EU proseka, zajedno sa Kiprom i Grčkom. U iznosima izraženim u evrima, povećanje prosečnih plata kretalo se od 91 evro mesečno u Grčkoj do 1.291 evro mesečno u Luksemburgu. Litvanija je takođe zabeležila impresivan porast od 1.141 evro mesečno.

(Dnevno)

Preporučujemo

Ekonomija

0 2

OVO SU VEŠTINE KOJE SVI POSLODAVCI TRAŽE: Skoro ih niko ne pominje a toliko su važne

06. 05. 2025. u 14:32

Ekonomija

0 1

SRBI PRIZNALI KOLIKO "BUDžE" ZNANjE I VEŠTINE U CV-U: Jednom radniku se to žestoko obilo o glavu

03. 05. 2025. u 21:24

Ekonomija

0 13

PLATA 3.000 EVRA, ALI RADNICI ODUSTAJU NAKON JEDNOG DANA: Zbog ove stvari mnogi posustaju, a kažu da je to posao budućnosti

22. 04. 2025. u 21:21

Panorama

0 0

ŽELITE VEĆU PLATU? Evo kako da pregovarate sa poslodavcem, savetnica za komunikaciju otkrila sve cake (VIDEO)

22. 04. 2025. u 10:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije