OVA INDUSTRIJA MOŽE DA BUDE NOVI RAZVOJNI POTENCIJAL SRBIJE: Šansa sa više od 200.000 radnih mesta

Ako je suditi po globalnim podacima, “zelena industrija” beleži značajan uspeh jer njeni plodovi postaju značajna stavka ne samo u ekološkom već i ekonomskom razvoju zemlje. Za razliku od sveta čini se da njeni plodovi u Srbiji su još uvek “zeleni”. Da bi sazreli, Vlada Srbije je u Programu upravljanja otpada od 2022. do 2031. godine, definisale mere kojima od otpada želi da napravi unosan posao koji bi mogao da kreira od više od 200.000 radnih mesta.

Foto: Pixabay

Novi izvor rasta i zapošljavanja

Uslova za “ cvetanje” eko biznisa su investicije u ovu oblast i od njihove visine zavisiće i broj radnih mesta ali potencijalni prihodi države po osnovu poreza i doprinosa koji bi mogli da dostignu iznos od 4,3 do blizu 9 miliona evra ,jer je predviđeno da plate zaposlenih u proseku budu oko 800 evra. Tako bar stoji u ovom dokumentu Vlade, i iz koga se vidi da je čist profit na prljavom otpadu isplativ za sve, državu, društvo i ljude koji su uključeni u ovu industriju.

Da je to tako pokazuje i makroekonomska analiza koju je uradilo Ministarstvo ekologije koja pokazuje da veće investicije generišu veće koristi. Uslov za to je dosledna primena direktive EU o otpadu, koja do sada nije u potpunosti zaživela na tlu Srbije zbog čega je Brisel imao zamerke. To se posebno odnosi na deo oko reciklaže i ponovne upotrebe materijala koji umesto u postrojenjima završavaju na deponijama od kojih su mnoge nesanitarne i divlje.

-Reciklaža će smanjiti tražnju za primarnom proizvodnjom koja će, u meri u kojoj su se oni ranije uvozili, stimulisati povećanje lokalne konkurentnosti. To će dalje stvoriti mogućnosti za zapošljavanje, povezane sa prikupljanjem i reciklažom sekundarnih sirovina. Podsticanje upotrebe najboljih tehnologija u ovu industriju stimuliše i lokalna tehnološka tržišta koja dugoročno zato imaju potencijal da dugoročno povećaju zaposlenost i konkurentnost - stoji u Programu.

Novi zakon precizirao pravila igre

Deo tog programa je preciziran i u nedavno usvojenom Zakonu o upravljanju otpadom , koji je dosadašnje nejasnoće precizirao. Naime, analize pokazuju da novac nije u otpadu nego u proizvodu od reciklažnog materijala koji može da se dobije samo ulaganjem u infrastrukturu. Ta infrastruktura i generiše radna mesta i u zavisnosti od investicija u nju, zavisiće i uposlenost u ovu granu industrije.

Veće investicije donose veće koristi

- Makroekonomska analiza pokazuje da usklađivanje sa direktivama EU o otpadu i realizacija mera iz Programa u periodu od 2022-2031. godine mogu da generišu zaposlenost. U najgorem slučaju, ako bi se uložilo 155 miliona evra, broj radnih mesta bi bio 202.660 a čak 427.428 zaposlenih bi bilo ako bi se investiralo 327 miliona evra. Ovi brojevi ne podrazumevaju broj novozaposlenih, već broj radnih mesta koji će biti kreiran. To znači da će pored zapošljavanja novih radnika biti i preraspodela zaposlenosti između sektora- navodi se u ovom dokumentu.

Pored ovih ekonomskih benefita vezanih za zapošljavanje i uvećanje prihoda državi, primenom aktivnosti iz Programa upravljanja otpadom, uštedeće se i novac iz budžeta za neke oblasti.

Ključno pitanje je primena, a ne planovi

- Smanjenja bolesti i ostalih rizika po zdravlje lokalnog stanovništva, od zagađenog vazduha i kontaminiranog zemljišta stvara ekonomske koristi zbog manjih izdvajanja za lečenje stanovništva. Analize pokazuju da ukupne potencijalne ekonomske uštede po ovom osnovu iznose 39.404.246 evra. To je samo deo novca koji bi ostao u državnoj kasi a procenjuje se da bi ukupna ušteda nastala realizacijom ovog Programa do 2031. godine bila 1.107.467.881 evra - stoji u dokumentu Vlade.

Uslov za to je dosledna primena utvrđenih mera, uključujući i one iz nedavno usvojenog Zakon o upravljanju otpadom, koje bi za razliku od prethodih ,kada su ostajale “mrtvo slovo na papiru”,sada morale da se realizuju. U protivnom, već veliki zaostatak za standardima EU može samo da se poveća, uključujući i otvaranje stotine hiljada radnih meseta.

Preporučujemo

Ekonomija

0 3

"NOVOSTI" SAZNAJU: Do 17.20 časova predato 193.015 zahteva za legalizaciju

15. 12. 2025. u 17:23

Ekonomija

0 2

OD 1. JANUARA STIŽU NOVA PRAVILA ZA PRODAJU POLOVNIH AUTOMOBILA: Trgovina više neće biti moguća bez ovog papira

15. 12. 2025. u 17:10

Ekonomija

0 0

SUBVENCIJE RATARIMA PRE SETVE: Ministar Glamočić o podsticajima poljoprivrednicima za ovu i narednu godinu

15. 12. 2025. u 16:57

Ekonomija

0 0

SEME SA TAVANA OBORA KVALITET I ŽITA I VEKNE: Prinosi će biti veći, problem nesertifikovano zrno

15. 12. 2025. u 15:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije