Ekonomija

ZA DOBROG RADNIKA I BOLJI POSAO: Kako je nastalo radno vreme "od devet do pet" i zašto radimo 8 sati dnevno?

K. Despotović

15. 01. 2026. u 12:01

DA li ste se ikada zapitali zašto i od kada radimo osam sati dnevno i kada je formula "od 9 do 5" postala standard? Radno vreme od 8 sati dnevno i 5 dana u nedelji rezultat je dugog istorijskog procesa koji se paralelno odvijao u različitim delovima sveta, a započeo u Evropi.

ЗА ДОБРОГ РАДНИКА И БОЉИ ПОСАО: Како је настало радно време од девет до пет и зашто радимо 8 сати дневно?

Foto: Pixabay

Izuzevši neke rane izolovane slučajeve, poput odluke o osmosatnom radnom vremenu za građevinske radnike u američkim namesništvima koju je doneo Filip II Španski u 16. veku, koren ove prakse leži u industrijskoj revoluciji.

Tokom industrijske revolucije u 19. veku, radnici su obično radili 12 do 16 sati dnevno, šest ili sedam dana u nedelji, što je podstaklo razvoj radničkog pokreta i radničkih sindikata. U ovom kontekstu značajno mesto zauzimaju ideje Karla Marksa, koji je analizirao eksploataciju rada i dao teorijski okvir za borbu za ograničenje radnog vremena.

Prvi konkretni razvoj događaja dogodio se početkom 19. veka. Robert Oven se zalaže za osmočasovni radni dan u Velikoj Britaniji. Ovaj velški socijalista (1817) skovao je slogan: "Osam sati rada, osam sati rekreacije, osam sati odmora", kojim je tražio uravnotežen radni dan. Među prvima su se, već 1856. godine, za to pravo izborili australijski građevinski radnici.

Nemački industrijalac Robert Boš uveo je osmočasovni radni dan (48-časovnu radnu nedelju) u svojoj kompaniji radi efikasnosti još 1906. godine, a većina evropskih zemalja usvojila je zakone koji garantuju osmočasovno radno vreme posle Prvog svetskog rata. Međunarodna organizacija rada (1919) takođe postavlja ovaj standard na međunarodnom nivou.

Industrijska praksa je dodatno ojačala ove promene. Henri Ford, koji je često pogrešno hvaljen kao pionir uvođenja osmočasovnog radnog vremena (1926), nesumnjivo je imao veliku ulogu u promeni shvatanja produktivnosti u SAD, ali i u svetu.

On je početkom 20. veka pokazao da kraće radno vreme i slobodni dani (petodnevna radna nedelja) mogu povećati produktivnost. Intuitivno je prepoznao ono što će psihologija rada kasnije naučno potvrditi: zadovoljan i odmoran radnik je produktivniji, lojalniji i efikasniji.

(BIZLife/Pun Kufer)

BONUS VIDEO:

Koliko vremena se u Srbiji provodi na radnom mestu, a koliko u zemljama EU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
UVERTIRA ZA VELIKO FINALE KUPA KRALJA: Bitka na Metropolitanu bez kalkulacija

UVERTIRA ZA VELIKO FINALE KUPA KRALjA: Bitka na "Metropolitanu" bez kalkulacija