Ekonomija

SUNCOKRET SVE POPULARNIJI NA ORANICAMA: Ratari u Srbiji privode kraju pripreme za početak prolećne setve:

Zdravko Grumić

31. 03. 2026. u 06:45

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

PROLEĆNA setva kukuruza, soje, suncokreta i drugih zastupljenijih ratarskih kultura u domaćem agraru trebalo bi da masovnije krene za desetak dana odnosno čim se za to steknu neophodni vremenski uslovi, pre svega odgovarajuća vlažnost i temperatura setvenog sloja zemljišta.

СУНЦОКРЕТ СВЕ ПОПУЛАРНИЈИ НА ОРАНИЦАМА: Ратари у Србији приводе крају припреме за почетак пролећне сетве:

Foto Tanjug

Dobar deo priprema za jedan od najvažnijih poslova u našoj poljoprivredi mnogi ratari su već obavili time što su još jesenas obezbedili seme, mineralno đubrivo i drugi repromaterijal i u proteklom periodu pripremili mehanizaciju, tako da im preostaje  samo finalna predsetvena priprema oranica čim se one prosuše od zlata vrednih padavina koje su ovih dana zahvatile većinu krajeva.

- Očekujemo da setva kukuruza počne u optimalnom roku, u periodu između 10. I 15. aprila, kad se zemlja prosuši i temperatura u zoni zrna bude od deset do 12 stepeni – izjavio je za „Novosti“ dr Goran Bekavac, naučni savetnik u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo (IRP).

Napominjući da ne treba sejati preduboko nego da sejalice budu podešene na pet centimetara za „teža“ zemljišta a na sedam za ona „lakša“ kako bi se omogućilo najbolje nicanje, on je ocenio da su vremenski preduslovi za setvu povoljni jer je i januarski sneg obezbedio značajne zalihe vlage.

Kukuruza ćemo ipak, kako očekuje Bekavac, imati zasejano ove godine nešto manje od 900.000 hektara, što je takođe umanjenje u odnosu na lanjske površine jer se zbog nepovoljnih klimatskih prilika tokom jula i avgusta kao i nestabilnih tržošnih uslova proizvođači sve više opredeljuju sa setvu ozime pšenice.

ULAGANjA

PREMA kalkulacijama koje se ovih dana mogu čuti od proizvođača  u Vojvodini, za setvu hektara kukuruza biće potrebno izdvojiti od 900 do 1.000 evra odnosno više od 100.000 dinara. – Ako je sad cena kukuruza 20 dinara za kilogram, to znači da nam treba prinos od najmanje šest tona po hektaru da bismo pokrili troškove proizvodnje – navodi Miletić.

Za predstojeću setvu se najavljuje i povećanje površina pod suncokretom u odnosu na lanjske i prethodnih godina, pošto je proizvodnja soje na našim poljima znatno podbacila, takođe zbog suše.

– Setva suncokreta u Srbiji je negde već počela a očekuje se da će površine biti veće nego prošle godine i da će dostići 280.000 do 290.000 hektara. Razlog za takvo interesovanje jeste stabilnost prinosa u odnosu na druge prolećne biljne vrste jer suncokret, zahvaljujući dubokom i razgranatom korenu, može da usvaja vodu i hraniva iz dubljih slojeva zemljišta. Takođe, bolje podnosi sušu i visoke temperature, koje su kod nas sve prisutnije – objašnjava za „Novosti“ dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret pri IRP.

On savetuje ratarima da pri izboru hibrida imaju u vidu vrste korova koji su prisutni u zemljištu, da biraju one koji su otpporni na „ekonomski važne bolesti“, kao i da se drže plodoreda i ne seju tu uljaricu na istoj njivi četiri do pet godina. – Setvu treba početi kad se temperatura u setvenom sloju ustali na osam do devet stepeni a to je kod nas obično početkom aprila a u poslednje vreme i u drugoj polovini mart – dodaje Miklič.

SAVET

U USLOVIMA izmenjenih klimatskih sulova uticaj pravilno prmenjenih agrotehničkih mer je posebno izražen i značajan za postizanje visokih i stabilnih prinosa. – Suncokret će svakako biti sve značajnija biljna vrsta na našim prostorima ali za postizanje dobrih rezultata treba poštovati preporučene mere gajenja – ističe Miklič.

Za svoju prvu setvu suncokreta odlučio se Goran Miletić koji će u ataru Čeneja kod Novog Sada za tu kulturu odvojiti 30 jutara zeljišta a isto tolike površine posejaće kukuruzom. – Iako se suncokret ovde kod nas tradicionalno ne seje, znamo da bolje podnosi sušu i zato se opredeljujemo za njega umesto soje, na kojoj smo lane ostvarili čist gubitak – kaže Miletić napominjući da seme i mineralno đubrivo za setvu obezbedio jesenas kao i da su dobijene subvencije od 18.000 dinara po hektaru u tom pogledu dobra podrška ratarima.

I poljoprivrednik iz Budisave Stanko Guberina napominje da će umesto soje posejati oko 20 jutara suncokreta, jer time očekuje bolji ekonomski efekat. – U ovoj setvi najviše će, kao i uvek, biti zastupljen kukuruz a soju ću ipak ostaviti na oko pet jutara pošto neka kultura jedne godine podbaci a druge bude dobra pa, gledamo da nekako kombinujemo – dodaje on za „Novosti“.

Cene semena prolećnih ratarskih kultura uglavnom nisu menjane u odnosu na lanjske a mineralno đubrivo je malo poskupelo u prvom redu zbog globalnih nepovoljnih političkih i ekonomskih dešavanja koja su se odrazila i na tu proizvodnju, tako da će veći trošak u setvi imati oni proizvođači koji repromaterijal nisu obezbedili krajem prošle godine.

 

 

 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
Vodimo te u zemlju pobednika Watch and bet
Celo Prventsvo igraj besplatno Betboost
Early payout Kuća najvećih bonusa
Betbuilder Maksimalna isplata
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DONELA DRASTIČNU ODLUKU: Maja Berović izvadila silikone - Smetalo mi je, imala sam problem

DONELA DRASTIČNU ODLUKU: Maja Berović izvadila silikone - "Smetalo mi je, imala sam problem"