SMANJUJE RAČUNE ZA 40 ODSTO: Vlasnici kuća u Srbiji otkrili su rešenje za energetsku efikasnost - Leti hladi, zimi greje!

SVE toplija leta i sve veći računi za električnu energiju naveli su mnoge vlasnike kuća u Srbiji da razmišljaju o dugoročnim rešenjima za energetsku efikasnost.

Foto: Yevhen Roshchyn / Alamy / Profimedia

Dok klima-uređaji rade gotovo bez prestanka, stručnjaci upozoravaju da problem često nije u rashladnim uređajima, već u lošoj izolaciji objekta.

Zbog toga se sve više domaćinstava odlučuje za postavljanje termoizolacione fasade, koja leti usporava zagrevanje zidova, a zimi sprečava gubitak toplote. Iako početna investicija nije mala, ona može doneti niže račune, veću udobnost i povećati vrednost nekretnine.

Šta je termoizolaciona fasada?

Termoizolaciona fasada predstavlja kompletan sistem spoljne zaštite objekta. Ne čini je samo završni sloj maltera, već više elemenata koji zajedno obezbeđuju toplotnu izolaciju i zaštitu zidova.

Najčešće se koriste tri vrste izolacionih materijala:

• beli EPS (stiropor),
• grafitni stiropor, koji pruža bolju toplotnu izolaciju pri istoj debljini,
• kamena vuna, koja osim toplotne obezbeđuje odličnu zvučnu izolaciju i veću otpornost na požar.

U praksi se najčešće ugrađuje izolacija debljine od 10 do 15 centimetara, u zavisnosti od karakteristika objekta i željenog nivoa energetske efikasnosti.

Kako utiče na temperaturu u kući?

Tokom letnjih meseci sunce satima zagreva spoljne zidove. Kod objekata bez adekvatne izolacije toplota relativno brzo prodire u unutrašnjost, zbog čega klima mora da radi znatno duže kako bi održala prijatnu temperaturu.

Termoizolaciona fasada usporava prolazak toplote kroz zidove, pa se prostor sporije zagreva. Iako ne može u potpunosti da zameni klimatizaciju tokom velikih vrućina, omogućava da klima radi kraće i uz manju potrošnju električne energije.

Tokom zime efekat je suprotan – toplota se duže zadržava u objektu, pa je potrebno manje energije za grejanje.

Kolike uštede može da donese?

Visina uštede zavisi od više faktora, među kojima su stanje objekta, vrsta izolacije, kvalitet stolarije i način grejanja ili hlađenja.

Prema procenama stručnjaka, kvalitetno izvedena termoizolacija može smanjiti potrošnju energije za grejanje i hlađenje za približno 20 do 40 odsto.

Najbolji rezultati postižu se kada se termoizolaciona fasada kombinuje sa kvalitetnom PVC ili aluminijumskom stolarijom, kao i dobro izolovanim krovom.

Kako izgleda ugradnja?

Postavljanje termoizolacione fasade odvija se u nekoliko faza.

Najpre se priprema i čisti postojeći zid, nakon čega se lepe izolacione ploče koje se dodatno pričvršćuju tiplovima. Zatim se nanose lepak i armaturna mrežica od staklenih vlakana, koja sprečava pojavu pukotina.

Na kraju se nanosi završni dekorativni malter koji fasadi daje željenu boju i teksturu.

Za prosečnu porodičnu kuću radovi najčešće traju između jedne i tri nedelje, u zavisnosti od površine objekta i vremenskih uslova.

Koliko košta termoizolaciona fasada?

Cena zavisi od vrste izolacionog materijala, njegove debljine, završnog sloja, ali i cene rada koja se razlikuje od grada do grada.

Okvirne cene trenutno su:

• EPS fasada (10 cm) – oko 30 do 40 evra po kvadratnom metru,
• grafitni stiropor – oko 35 do 45 evra po kvadratnom metru,
• kamena vuna – približno 45 do 60 evra po kvadratnom metru.

Za kuću koja ima oko 150 kvadratnih metara fasadne površine ukupna investicija uglavnom se kreće između 4.500 i 9.000 evra, u zavisnosti od odabranog sistema i izvođača radova.

Kome se ovakva investicija najviše isplati?

Termoizolaciona fasada posebno je preporučljiva vlasnicima starijih kuća koje nemaju adekvatnu izolaciju, onima koji planiraju renoviranje spoljašnjosti objekta, kao i porodicama koje žele da dugoročno smanje račune za grejanje i hlađenje.

Osim niže potrošnje energije i prijatnije temperature tokom cele godine, kvalitetno izvedena fasada može trajati više od 20 godina uz minimalno održavanje, a ujedno povećava tržišnu vrednost nekretnine. Zbog toga mnogi ovu investiciju posmatraju kao dugoročno ulaganje koje se vremenom isplati, prenosi Kurir.

(Kurir)

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

VAN SVIH SNIŽENjA: Evo zašto baš ove stvari u radnjama gotovo nikad ne pojeftine

19. 07. 2026. u 11:36

Ekonomija

0 1

DETALjAN VODIČ: Evo kako da izračunate koliku ćete penziju primati - Jednostavno je!

19. 07. 2026. u 10:53

Ekonomija

0 1

PAZITE KAKO PRELAZITE ULICU: Pešacima kazna 40.000 dinara ako načine ovaj prekršaj

18. 07. 2026. u 17:26

Ekonomija

0 0

PRIMAMLjIVE OPCIJE ZA POVEĆANjE KUĆNOG BUDžETA: Koji dodatni poslovi mogu da vam donesu mesečnu zaradu i do 200.000 dinara?

18. 07. 2026. u 17:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije