Ekonomija

SRBIJA MOŽE NAJVIŠE DA RASTE: Evropska banka za obnovu i razvoj Srbiji predviđa pad bdp od 3,5 odsto u 2020, pa rast od tri procenta u 2021

С. Б.

02. 10. 2020. u 12:00

EVROPSKA banka za obnovu i razvoj Srbiji predviđa u ovoj godini pad BDP-a od 3,5 odsto i oporavak od tri odsto u 2021. Ova prognoza, međutim, nosi svoje rizike posebno ukoliko nas pandemija natera na žešće socijalno udaljavanje ili se u takvoj situaciji nađu naši ključni trgovinski partneri.

СРБИЈА МОЖЕ НАЈВИШЕ ДА РАСТЕ: Европска банка за обнову и развој Србији предвиђа пад бдп од 3,5 одсто у 2020, па раст од три процента у 2021

Zgrada EBRD u Londonu

Glavni ekonomista EBRD za region Peter Tabak kaže da je Srbija imala značajno manji pad BDP u prvoj polovini godine, u poređenju sa zemljama zapadnog Balkana i centralne i istočne Evrope. On nije isključio da će naša država po privrednom rastu u 2020. godini biti prva u Evropi.

Za potrebe istraživanja o efektima kovida na život stanovnika EBRD je sprovela i anketu. Istraživanje pokazuje da je bez plate ostalo 7,5 odsto ispitanika u Srbiji, dok je 16,3 odsto primilo manju zaradu. Skoro svaki peti je radio više, a skoro 22 odsto je pronašlo drugi posao. Pandemija je svakog petog anketiranog u Srbiji naterala da štedi na hrani, dok ih se skoro polovina odrekla luksuznih artikala. Manje je putovalo 40,7 odsto njih, dok je skoro trećina, 31,5 odsto, zbog ove situacije - preskočila odlazak kod doktora. Nikakve mere nije moralo da preduzme tek 22,7 odsto ispitanika.

EBRD podseća da je rast BDP-a bio snažan u prvom kvartalu 2020, čak pet odsto na godišnjem nivou. U drugom kvartalu zabeležen je pad ekonomske aktivnosti od 6,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pad u prvoj polovini godine se tako zaustavio na 0,9 procenata na godišnjem nivou.

- Proizvodnja u regionima EBRD-a u drugom tromesečju 2020. smanjila se za 8,2 procenta na godišnjem nivou kao posledica mere distanciranja - stoji u analizi EBRD. - Efekti su kombinovani sa manjim izvozom, kolapsom u turizmu, padom doznaka i niskom cenom dobara i usluga. Ova kontrakcija je bila jača nego što se očekivalo u maju, mada manje duboka nego u razvijenim ekonomijama.

U Srbiji su direktne strane investicije i doznake iz inostranstva manje za četvrtinu. Inflacija je ostala u proseku 1,5 po odsto. Centralni banka je intervenisala na deviznom tržištu, sa neto prodajom od 1,4 milijarde evra u prvih sedam meseci od 2020. Kurs je ostao stabilan, kaže se u izveštaju EBRD.

LANE "PLUS" 4,2 ODSTO

BRUTO domaći proizvod u 2019. godini iznosio je u tekućim cenama 5.417,7 milijardi dinara i u odnosu na 2018. godinu bilo je nominalno veći za 6,8 procenata, a realno za 4,2 posto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Posmatrano po delatnostima, najznačajnije učešće u formiranju prošlogodišnjeg BDP-a imali su prerađivačka industrija (13,7 procenata), trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila (11,4), poslovanje nekretninama (6,9), a slede poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (6) i građevinarstvo (5,7).

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LIGA ŠAMPIONA: Arsenal na krilima Deklana Rajsa samleo Real, Inter slavio u Minhenu u ludoj završnici

LIGA ŠAMPIONA: Arsenal na krilima Deklana Rajsa "samleo" Real, Inter slavio u Minhenu u "ludoj" završnici