Ekonomija

SRBIJA MOŽE NAJVIŠE DA RASTE: Evropska banka za obnovu i razvoj Srbiji predviđa pad bdp od 3,5 odsto u 2020, pa rast od tri procenta u 2021

С. Б.

02. 10. 2020. u 12:00

EVROPSKA banka za obnovu i razvoj Srbiji predviđa u ovoj godini pad BDP-a od 3,5 odsto i oporavak od tri odsto u 2021. Ova prognoza, međutim, nosi svoje rizike posebno ukoliko nas pandemija natera na žešće socijalno udaljavanje ili se u takvoj situaciji nađu naši ključni trgovinski partneri.

СРБИЈА МОЖЕ НАЈВИШЕ ДА РАСТЕ: Европска банка за обнову и развој Србији предвиђа пад бдп од 3,5 одсто у 2020, па раст од три процента у 2021

Zgrada EBRD u Londonu

Glavni ekonomista EBRD za region Peter Tabak kaže da je Srbija imala značajno manji pad BDP u prvoj polovini godine, u poređenju sa zemljama zapadnog Balkana i centralne i istočne Evrope. On nije isključio da će naša država po privrednom rastu u 2020. godini biti prva u Evropi.

Za potrebe istraživanja o efektima kovida na život stanovnika EBRD je sprovela i anketu. Istraživanje pokazuje da je bez plate ostalo 7,5 odsto ispitanika u Srbiji, dok je 16,3 odsto primilo manju zaradu. Skoro svaki peti je radio više, a skoro 22 odsto je pronašlo drugi posao. Pandemija je svakog petog anketiranog u Srbiji naterala da štedi na hrani, dok ih se skoro polovina odrekla luksuznih artikala. Manje je putovalo 40,7 odsto njih, dok je skoro trećina, 31,5 odsto, zbog ove situacije - preskočila odlazak kod doktora. Nikakve mere nije moralo da preduzme tek 22,7 odsto ispitanika.

EBRD podseća da je rast BDP-a bio snažan u prvom kvartalu 2020, čak pet odsto na godišnjem nivou. U drugom kvartalu zabeležen je pad ekonomske aktivnosti od 6,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pad u prvoj polovini godine se tako zaustavio na 0,9 procenata na godišnjem nivou.

- Proizvodnja u regionima EBRD-a u drugom tromesečju 2020. smanjila se za 8,2 procenta na godišnjem nivou kao posledica mere distanciranja - stoji u analizi EBRD. - Efekti su kombinovani sa manjim izvozom, kolapsom u turizmu, padom doznaka i niskom cenom dobara i usluga. Ova kontrakcija je bila jača nego što se očekivalo u maju, mada manje duboka nego u razvijenim ekonomijama.

U Srbiji su direktne strane investicije i doznake iz inostranstva manje za četvrtinu. Inflacija je ostala u proseku 1,5 po odsto. Centralni banka je intervenisala na deviznom tržištu, sa neto prodajom od 1,4 milijarde evra u prvih sedam meseci od 2020. Kurs je ostao stabilan, kaže se u izveštaju EBRD.

LANE "PLUS" 4,2 ODSTO

BRUTO domaći proizvod u 2019. godini iznosio je u tekućim cenama 5.417,7 milijardi dinara i u odnosu na 2018. godinu bilo je nominalno veći za 6,8 procenata, a realno za 4,2 posto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Posmatrano po delatnostima, najznačajnije učešće u formiranju prošlogodišnjeg BDP-a imali su prerađivačka industrija (13,7 procenata), trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila (11,4), poslovanje nekretninama (6,9), a slede poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (6) i građevinarstvo (5,7).

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NASMEJALA SVE DO SUZA: Sabalenka dobila najčudnije pitanje, evo kakav je odgovor usledio (VIDEO)

NASMEJALA SVE DO SUZA: Sabalenka dobila najčudnije pitanje, evo kakav je odgovor usledio (VIDEO)