Ekonomija

KAFU, SLATKIŠE I KUĆNU HEMIJU KUPUJETE SA PIJAČNIH TEZGI? To NE BI TREBALO da radite, a evo i zašto

Tatjana Marković

04. 10. 2020. u 17:06

KAFA i druga akcizna roba, čokolada, garderoba, tehnika, hemija, kozmetika i slični proizvodi ne bi smeli da se prodaju na pijacama bez izdavanja računa i placahnja poreza.

КАФУ, СЛАТКИШЕ И КУЋНУ ХЕМИЈУ КУПУЈЕТЕ СА ПИЈАЧНИХ ТЕЗГИ? То НЕ БИ ТРЕБАЛО да радите, а ево и зашто

Foto: P. Milošević

Ta roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, kažu u NALED-u.

Prodaja takve robe na oko 410 pijaca u Srbiji bez izdavanja računa i plaćanja poreza, predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom takozvanih nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj švercom.

Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68 odsto čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase.

Dosadašnji inspekcijski nadzor, kako se navodi u biletenu NALED-a, pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, pa se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce.

Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošaca, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30 odsto odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27 odsto), konditorske proizvode (22 odsto), kafu (15 odsto), elektromaterijal i alat, cigarete...

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 5

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NOVA TAKSA U GRČKOJ STUPA NA SNAGU OD DANAS: Evo gde će turisti plaćati 20 evra
Ekonomija

0 5

NOVA TAKSA U GRČKOJ STUPA NA SNAGU OD DANAS: Evo gde će turisti plaćati 20 evra

GRČKA je od 1. jula uvela novu taksu za putnike na kruzerima na Mikonosu i Santoriniju, najposećenijim egejskim ostrvima, kao meru protiva masovnog turizma koji sve više ugrožava ova ostrva. Nova taksa u Grčkoj će se primenjivati na putnike koji dolaze kruzerima na određena grčka ostrva, s različitim stopama koje su osmišljene da odgovore na specifične izazove različitih lokacija i sezona.

01. 07. 2025. u 12:32

MMF SE OGLASIO O SRBIJI: Evo koliki rast predviđaju našoj zemlji
Ekonomija

MMF SE OGLASIO O SRBIJI: Evo koliki rast predviđaju našoj zemlji

MEĐUNARODNI monetarni fond saopštio je u ponedeljak da je Odbor direktora MMF i zvanično u Vašingtonu potvrdio da je uspešno završena prva revizija aranžmana Instrument za koordinaciju politika sa Srbijom i istakao da će se rast nakon kratkog usporavanja početkom 2025. ponovo ubrzati 2026. i 2027. godine, kao i da će ove godine iznositi 3,0 odsto.

01. 07. 2025. u 07:38

Politika
Tenis
Fudbal
­SVETSKI DAN BIODIVERZITETA: U harmoniji sa prirodom, ne protiv nje

­SVETSKI DAN BIODIVERZITETA: U harmoniji sa prirodom, ne protiv nje