Ekonomija

OD DIJASPORE ČAK POLA MILIJARDE EVRA MANJE: Prema podacima NBS, od januara do avgusta ove godine stilo manje novca po osnovu doznaka

Б. ЦАРАНОВИЋ

26. 10. 2020. u 11:00

PANDEMIJA korone zavrnula je slavinu i na priliv novca koji naši ljudi iz dijaspore šalju svojima u Srbiji. Tako je ova "gastarbajterska kasa" od januara do avgusta, smanjena za gotovo pola milijarde evra u odnosu na isti period lane. Prema poslednjim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka, ličnih transfera, za ovih sedam meseci iznosio je 1,912 milijardi evra - za 446,8 miliona evra manje nego 2019. godine.

ОД ДИЈАСПОРЕ ЧАК ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЕВРА МАЊЕ: Према подацима НБС, од јануара до августа ове године стило мање новца по основу дознака

Foto N. Fifić

Kako iz NBS kažu, manji priliv doznaka posledica je uticaja pandemije na ekonomiju u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Zato je "epidemija" manjeg priliva doznaka zavladala ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou. Osim toga, od početka krize, mnogo naših ljudi je ostalo bez posla i vratilo se u domovinu.

- Pad bruto domaćeg proizvoda u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje novca koje ljudi mogu da izdvoje i pošalju u matične zemlje - objašnjavaju u NBS. - U sklopu ličnih transfera koji se prate, obuhvaćene su doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima.

Najviše doznaka u prvoj polovini ove godine stiglo je iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke - 377 miliona evra. Iz Švajcarske je našim ljudima uplaćeno 169 miliona evra, Austrije - 109 miliona evra, a iz SAD je do avgusta stiglo 95 miliona evra.

Bankari kažu da iznos priliva na devizni račun nije limitiran, ali da su u pojedinim slučajevima banke u obavezi da traže od klijenata da se izjasne o osnovu priliva novca i prilože neophodnu dokumentaciju.

Kada je reč o slanju novca u inostranstvo, treba uračunati i proviziju koju naplaćuju banke i institucije koje se time bave. Naši ljudi novac "napolje" šalju kao poklon, pomoć, nasledstvo, rentu, zbog iseljenja u inostranstvo, za plaćanje robe... Klijent bira da li će sam snositi troškove, da li će biti podeljeni, ili će ići na teret primaoca para.

- Za prijem novca iz inostranstva do 10.000 evra naknada je 0,20 odsto do 0,35 odsto - kažu u Komercijalnoj banci. - Najmanja naknada je 200 dinara i najviša 20.000 dinara u zavisnosti od iznosa, a za prijem penzije iz Nemačke je 0,23 odsto. Naknada za slanje u inostranstvo je 0,70 odsto od iznosa transfera, najmanje 1.000 dinara i 600 dinara kada se šalju dolari, a najviša je 30.000 dinara.

Transakcije preko "Vestern uniona" mogu da se obavljaju sa oko 200 zemalja, a naknadu uvek plaća pošiljalac. Da bi neko u Francuskoj, recimo, primio 100 evra, pošiljalac iz Srbije mora da uplati 12.400 dinara, plus proviziju od 1.500 dinara. Ako neko u BiH, Hrvatskoj ili Crnoj Gori treba da dobije do 6.400, naknada je 660 dinara.

ODLIV DEVIZA IZ SRBIJE

OD januara do avgusta, odliv novca iz Srbije iznosio je 161,6 miliona evra, što je u odnosu na isti period 2019. godine više za 11,7 miliona evra, odnosno 7,8 odsto. Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u prvoj polovini 2020. godine poslato je u Nemačku - 12,5 miliona evra, Kinu - 9,5 miliona evra, SAD - 9,4 miliona evra, Kanadu - 5,1 milion evra, Švajcarsku - 5 miliona evra i Crnu Goru - 4,9 miliona evra.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji

UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji