Ekonomija

SAMO DA PREŽIVE DO 1. MARTA 2021.: Ugostitelji pozdravljaju novi dodatni minimalac, ali i dalje strahuju

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

VIKEND provode sa ključem u bravi, a i tokom radnih dana smeju da goste samo do 17 časova.

САМО ДА ПРЕЖИВЕ ДО 1. МАРТА 2021.: Угоститељи поздрављају нови додатни минималац, али и даље страхују

Foto N. Skenderija

Ugostiteljima, turističkim, rent-a-kar agencijama, hotelijerima, pa i drugim uslužnim delatnostima pandemija je "vezala ruke". Za zaposlene u ugostiteljskoj industriji, njih oko 75.000, dražava će uplatiti još jednu minimalnu zaradu u narednih deset do 15 dana. Poslodavci u ovom sektoru, međutim, strahuju da ih ni to neće spasti. Meseci sa minimalnim brojem klijenata su za njima, a niko ne može ni da pretpostavi koliko takvih ih tek čeka.

Država, s druge strane, podseća da je uz ovaj dodatni "kovid minimalac" paket pomoći građanima i privredi tokom ove godine porastao na šest milijardi evra. To je oko 12,9 odsto srpskog bruto domaćeg prozvoda.

- Od početka krize izazvane koronom, država je pomogla privredu sa tri puna minimalca i još dva do 60 odsto vrednosti minimalne zarade - podseća ministar finansija Siniša Mali. - Pomoć od 100 evra je stigla svim punoletnim građanima, a jednokratna pomoć penzionerima od po 4.000 dinara isplaćena je u aprilu. Država je povećala plate zdravstvenim radnicima za 10 odsto, a uplaćena im je nedavno i jednokratna pomoć u vrednosti od po 10.000 dinara. Država je obezbedila i garantnu šemu od dve milijarde evra, ali i kredite preko Fonda za razvoj u vrednosti od 200 miliona evra. Uveden je i moratorijum na sve kredite, odloženo plaćanje poreza i doprinosa na zarade i smanjena referentna kamatna stopa.

Svaka pomoć je dobrodošla, ali nas ništa neće spasti. Posla nemamo i nećemo ga imati sigurno do 1. marta. Restorani rade sa nekih 20 odsto kapaciteta, a hoteli sa nekih pet. U januaru i februaru, kada inače nema posla, popunjenost hotela u gradovima neće biti ni dva odsto.

NAJSTARIJIMA PO 5.000 - DO 18. DECEMBRA

JEDNOKRATNA pomoć u visini od 5.000 dinara biće isplaćena svim penzionerima 17. ili 18. decembra. Država je za 1,7 miliona penzionera izdvojila 8,9 milijardi dinara za tu vrstu pomoći.

- Nije mala suma novca, ali smo sačekali rezultate prihoda za novembar i u novembru smo imali malo veće prilive nego što smo planirali, zato smo odlučili da tim viškom pomognemo onima kojima je naša pomoć najpotrebnija - rekao je Siniša Mali.

Ovako, za "Novosti", komentariše nove mere i još jedan minimalac koji država ugostiteljima Georgi Genov, direktor Udruženja HORES.

- Problem je veliki, čak su i poslednje mere koje su bile na snazi smanjile popunjenost hotela na minimum - kaže Genov. - Ne vidi se neka izvesnost pre 1. marta, ako uopšte i tad krene posao. Nije nam samo jasno, da li će ugostitelji i hotelijeri biti uslovljeni da nikog ne otpuste za taj mesec, za koji dobijaju minimalac, kao što je bilo i do sada.

Da ova pomoć neće mnogo rešiti tešku situaciju u kojoj se našla ova industrija, smatra i Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije.

Kako kaže, jedna plata je dobra, ali to nije rešenje, jer je već veliki broj ljudi otpušten u turističkim agencijama.

- Za nas je rešenje neka ozbiljnija pomoć, a pre svega da se krediti iz Fonda za razvoj odobre po maksimalno ubrzanoj proceduri i otpis poreza i doprinosa, makar i moratorijum na njih - govori Seničić. - To su stvari koje su nama bitne i koje bi mogle malo da pomognu.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
Vodimo te u zemlju pobednika Watch and bet
Celo Prventsvo igraj besplatno Betboost
Early payout Kuća najvećih bonusa
Betbuilder Maksimalna isplata
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ENERGENTI I LOGISTIKA POD PRITISKOM: Kako globalna tržišta utiču na cene proizvoda

ENERGENTI I LOGISTIKA POD PRITISKOM: Kako globalna tržišta utiču na cene proizvoda