Ekonomija

USKORO DOGOVOR ZA „PETROHEMIJU“ Ruski ambasador o pregovorima sa kompanijom „Gaspromnjeft“

Е.Б.Т.

10. 02. 2021. u 16:58

U toku su pregovori sa ruskim gigantom, kompanijom „Gaspromnjeft“, o privatizaciji pančevačke „Petrohemije“ i uskoro bi mogao da se postigne dogovor.

УСКОРО ДОГОВОР ЗА „ПЕТРОХЕМИЈУ“ Руски амбасадор о преговорима са компанијом „Гаспромњефт“

Foto: Tanjug/Rade Prelić

To je danas izjavio ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko ističući da je o pojedinostima u ovom trenutku teško govoriti.  

- Očekujem da će svi započeti projekti biti realizovani u roku – kazao je Bocan-Harčenko. - Ohrabruje to što u toku najtežeg, početnog perioda širenja korone nijedna od ruskih kompanija angažovanih u Srbiji nije stala.  Nastavak delatnosti preduzeća „Ruske železnice“, otvaranje deonice gasovoda i postrojenja ''Duboka prerada'', u situaciji kada se suočavamo sa globalnom pandemijom,  velika su dostignuća i pokazuju da se, bez obzira na izvesno smanjenje trgovinske razmene, koje je očekivano u sadašnjim uslovima, naša saradnja nastavlja punom parom.

Kada je reč o infrastrukturnim projektima na kojima su angažovane “Ruske železnice“, pre svega Govoreći o radovima na deonici brze pruge Stara Pazova - Novi Sad, na kojima su angažovane “Ruske železnice“, a čiji je završetak najavljen do kraja godine, Bocan-Harčenko ističe da će  projekat biti završen prema ugovoru. On je dodao da je ta pruga deo evropskog infrastrukturnog koridora i da se gradi u skladu sa najvišim standardima i tehnologijama.

„Ruske železnice“ su  zainteresovane da, kako navodi, uzmu učešće i u izgradnji nastavka brze pruge od Beograda ka Nišu. Ambasador kaže da je ta kompanija došla u Srbiju na duži period kako bi učestvovala u realizaciji nekoliko ključnih i dugoročnih infrastrukturnih projekata.

- Svaki od tih projekata, poput deonice brze pruge Stara Pazova - Novi Sad, predstavlja zaokret jer će poboljšati mogućnosti Srbije u oblasti infrastrukture, ekonomije i integracije u evropske tokove – ocenio je Bocan-Harčenko.

„Ruske železnice“ bi trebalo da rade i obnovu barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, kao i da izgrade najmoderniji dispečerski centar za upravljanje železnicom u Srbiji. Ambasador kaže da je zbog situacije sa pandemijom teško precizirati početak tih radova.

- Situacija je veoma teška, ne zna se kada će se kriza završiti i moguća su ograničenja vezana za pandemiju, ali biće sve u dogovorenim rokovima – ističe Bocan-Harčenko.

On podseća da je deo nacionalnog gasotransportnog sistema, koji omogućava Srbiji snabdevanje ruskim gasom iz „Turskog toka“, otvoren 1. januara ove godine,  onako kao što je bilo i ugovorom definisano. Ukazuje i na značaj otvaranja Informaciono-obrazovnog centra Ruskih železnica u Beogradu, koji će služiti za obuku i usavršavanje domaćih kadrova. To je važno ne samo sa polazišta tehnologije i opremljenosti, već i kao potvrda odgovornog, ozbiljnog i humanog odnosa te kompanije prema zemlji u kojoj posluje.

-To je potvrda da „Ruske železnice“ gledaju unapred, da žele da ostane i da imaju brižljiv odnos prema narodu i zemlji, kao  i da žele da Srbija ima svoje stručnjake obučene na najbolji način – kaže Bocan-Harčenko. - To je veoma human, ozbiljan i odgovoran odnos.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

HRVATI BESNI: Traže hitno zabranu Tompsonovog koncerta
Poznati

0 0

HRVATI BESNI: Traže hitno zabranu Tompsonovog koncerta

KONCERT koji bi trebalo da održi Marko Perković Tompson na Hipodromu u Zagrebu, izazvao je veliku pažnju i podelio javnost, a nakon što je pokrenuta peticija za njegovo otkazivanje, sada su se pojavili i dodatni razlozi zbog kojih mnogi smatraju da ne bi trebalo da se održi.

02. 07. 2025. u 13:43

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 8

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal