Suđenja

"I SAD ČUJEM UDAR GRUMENA ZEMLJE KOJI SAM BACILA U RAKU..." Potresan iskaz majke ubijenog Andrije Čikića u parnici protiv Kecmanovića

S. J. M.

28. 12. 2023. u 19:05

NE bih mogao da živim, a da ne znam kako je moje dete stradalo. Zato sam morao da vidim nalaz obdukcije i fotodokumentaciju, koje smo dobili. Slike ubijene dece u učionici su najstrašnije što sam u životu video. Mislio sam da ću da puknem od bola.

И САД ЧУЈЕМ УДАР ГРУМЕНА ЗЕМЉЕ КОЈИ САМ БАЦИЛА У РАКУ... Потресан исказ мајке убијеног Андрије Чикића у парници против Кецмановића

Ovo je danas na suđenju u parničnom postupku protiv porodice Kecmanović i osnovne škole "Vladislav Ribnikar", koje je za nadoknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha i bola tužilo 27 članova porodica, u Višem sudu kazao Miloš Čikić, otac ubijenog Andrije. Njega i još osmoro dece i školskog čuvara Dragana Vlahovića 3. maja ove godine hladnokrvno je u školi ubio Kosta K.

Miloš Čikić kaže da su on i supruga Suzana gledajući dokumentaciju shvatili da je njihov sin uspeo da izbegne prvi metak, koji je završio u jakni i stolici, ali ne i drugi, koji ga je pogodio u nogu i treći, koji mu je prošao kroz ruku i srce.

- Gledajući te fotografije shvatili smo da ih je Kosta gađao u glavu i srce. Ta preciznost je stravična. Strašno je što ću ovako reći, ali to su bile pokretne mete i za to je potreban ogroman trening - rekao je Čikić.

On je ispričao da je Andrija bio njihovo jedino dete, da su živeli za njiga, da se nikada nisu razdvajali i da su uživali zajedno.

- U toj agoniji traganja za detetom, jureći do škole, pa od bolnice do bolnice smenjivali su mi se napadi panike i nade. Kada više nisam mogao da vozim uzeli smo taksi i supruga je dobila poziv od Milanke Negić, koja joj je rekla da njene Sofije više nema. Odmah smo krenuli u policijsku stanicu. Jasno je bilo šta se dešava, ali mozak neće da prihvati. Ispred stanice telo mi se treslo. Tamo su nas zvanično obavestili da je Andrija poginuo i za mene je okolina prestala da postoji - potresno je ispričao otac.

On je kazao da je sahrana sina bila čin opraštanja i da je tada još jedan deo njega umro.

- Nemam više čemu i kome da se radujem. Nemam razloga da ustajem. Ne mogu da funkcionišem, uveče ne mogu da zaspim bez lekova. Nema više ništa što me motiviše i pokreće u životu - ispričao je Miloš Čikić.

- Kod nas u stanu nikada tišine nije bilo, uvek su imali neku temu o kojoj smo nas troje diskutovali. Tišina nam već osam meseci para uši.

On je naveo da su Kostinom ocu Vladimiru Kecmanoviću pokazali slike ubijene dece iz policijske foto dokumentacije i da on nije odreagovao, kao i da Miljana nije odreagovala kada je njen sin ispitivan u istrazi.

- Meni je to stravično. To razorno deluje na nas. Mi nikoga ne mrzimo, ali to je kao da nam neko stavlja so na ranu - kazao je Čikić u sudnici.

Njegova supruga Suzana Stanković Čikić ispričala je između ostalog i kako su birali gde će Anrdiju sahrane.

- Otišli smo na Novo groblje, jer će nam biti blizu da odlazimo i čovek nam pokazuje grobno mesto, a ja kažem ne mogu ovde, ovo izgleda kao groblje i shvatim da jeste groblje. Odemo na Lešće, tako je kao park i shvatim tada da detetu biram večni dom. Gledala sam kakvi su običaji za sahrane, da ima novčić za čamdžiju. Peglam mu stvari, kao kad ide na ekskurziju ili za koncert - kazala je Suzana i rasplkakala se, a plakali su tada i svi u sudnici.

- Na Institutu za sudsku medicinu nisu nam dozvilili da ga mi obučemo. Kosa mu je bila mokra, kažu, sad su ga okupali. Ja sam mu namestila kosu, poljubila, poljubila ruke pijanističke. I sad čujem udar grumena zemlje, koji sam bacila u raku.

Ona je ispričala da u kući više nema klavira, nema "ćao mama, samo da ti kažem nešto".

- Tražite neko objašnjenje. Ne znate šta je gore ujutru kad ustanete ili uveče. Odemo na groblje, pa posle lutamo mestima na koje je on voleo da ide. Kostu, moj sin nije pominjao, nisu bili bliski prijatelji. Posle sam čula od njegovih drugarica da su povremeno bili zajedno posle škole u parku u Mitićevoj rupi - ispričala je Suzana Čikić.

- Iz medija vidite da se porodica Kecmanović ne oseća odgovornom. Na ispitivanju Kosta mi je rekao da je nasumično pucao, ali da zna da je upucao Andriju, da je tog dana zakasnio u školu da bi bio siguran da su svi došli. Pogađa nas hladnoća cele te porodice. Majka bez reakcije, otac ne zna za šta mi njega krivimo, pa dete je njegovo, oružje je njegovo. Pričali smo posle sa decom iz škole i kažu nekako im je bio čudan, pa da li je bio čudan ocu lekaru? Ugašeno je deset života, devet dečijih snova i niko nije kriv.

BONUS VIDEO: OTAC PRONAŠAO TELA SINA I SNAJE: „Dozivao sam "Igore", nije reagovao – već su bili mrtvi“