Suđenja

POKUŠAO SAM DA JE ZAGRLIM, BILA JE HLADNA Emotivna ispovest Dragana Kobiljskog uz koju su svi plakali: NJeno "tajo volim te" mi život znači

S. J. M.

22. 02. 2024. u 19:24

MI smo imali bajku od života. Nikada nam ništa nije falilo, ni kvadrata, ni novca, sve nam je bilo dovoljno i toga smo bili svesni. Trudili smo se da tu sreću održavamo. Ovo je na suđenju u parnici po tužbi porodica ubijene dece u "Ribnikaru" rekao Dragan Kobiljski otac ubijene Eme.

ПОКУШАО САМ ДА ЈЕ ЗАГРЛИМ, БИЛА ЈЕ ХЛАДНА Емотивна исповест Драгана Кобиљског уз коју су сви плакали: Њено тајо волим те ми живот значи

- Ema je dete koje sam razumeo od prvog dana. U svim društvenim igrama koje smo kao porodica igrali, ona i ja smo bili par, a Nina i druga ćerka. Uvek je htela da se takmiči uz mene, tražila je moju podršku. I odbojku je zbog mene zavolela i htela da bude uspešna odbojkašica, da bi mene učinila ponosnim - kazao je Dragan Kobiljski, inače odbojkaški trener.

On je kazao da je radio u Rumuniji, kada ga je tog jutra pozvala supruga Nina i probudila, pa plačući rekla da je bila pucnjava u školi i da je čuvar Dragan ranjen.

- Nije mi bilo svejedno. Osećao sam neku nelagodu. Video sam u vestima da je ubijen Dragan i još osmoro dece. Nini sam rekao da mi se javi čim nađe Emu. Prolazi vreme, a ona se ne javlja, pa pomišljam, nije ona valjda. Na jednom portalu vidim sliku Nine kako plače i drži se za usta. Ne mogu nju da zovem, već kuma i on mi kaže ma nije ona. Pitam ga šta to "lupaju" za osmoro mrtve dece, a on mi odgovara da je to informacija iz policije. Onda se pojavljuje informacija da je to sedmo dva - priča Kobiljski. - Javio sam u klub da neću doći na trening i izašao sam na parking, kada mi je Nina javila: "Ema je ubijena". Pao sam, nisam mogao da se podignem i pitao sam se zašto. Ema i ja smo se svako veče molitvama uspavljivali i zahvaljivali za to što imamo. Smogao sam snage da zovem mog igrača iz Srbije i kažem mu da mi je ćerka streljana. On se prenerazio.

Kobiljski kaže da ga je taj igrač dovezao u Beograd.

- Nina mi je na vratima rekla: "Nisam mogla da dočekam da dođeš". Unutra su se svi skupili, plakali smo neverujući šta se desilo. Sledeći dan smo otišli da prepoznamo Emu. Slikao sam tu sliku sa ekrana. Ne sećam se kako smo došli kući. Znam samo da smo sutradan išli u kapelu. Pokušao sam da je zagrlim, bila je hladna. Na sahrani se pojavio vladika Ilarion, koji nam je u toj nesreći dosta olakšao i pomogao - ispričao je otac.

On kaže da je sada sam u Bukureštu gde trenira odbojkaški klub i da svako veče gleda u Eminu sliku.

- Imam videe u kojima mi govori "tajo volim te" i to meni život znači - kazao je Kobiljski plačući, a dok je pričao i svi u sudnici su plakali. - Na viber joj šaljem poruke o sestrinim uspesima. Tamo piše "dugo je nema na mreži" i mene ta sitnica strašno zaboli. Do sale za treninge treba mi 20 minuta i to moje pešačenje se pretvara u hodajuću molitvu Bogu i Emi da nam da snage, da nas čuva i zaštiti. Na nebesima ima neko ko nam nedostaje najviše. Sada mira nemam. Čim se završi trening, ja želim da popričam sa Emom. Osećam njenu zaštitu i neću toga da se odreknem. Ema je osoba, koja je mene najviše volela na svetu. Govorio sam joj, prvo sam slušao da li dišeš, pa kako dišeš, a slušaću i sa kim dišeš. Ali, to neću moći.

Kobiljski kaže da je verovao da će sa njom učestvovati u nekom velikom uspehu.

- Njena kosa je na mene, njene uši, njen karakter. Mi smo na grobu napisali "rastanka nema". Pokušavam da nađem neke utehe, ali teško mi ide. Uznemirava me i zabrinjava da porodica Kecmanović bude na slobodi, ne što ih mrzim ili želim njihovu nesreću, već što žive u tom ambijentu oružja i municije i to neće nestati, njihove veštine ne vetre. Mi ćemo kao porodica opet zavisiti od njihove volje, da će da nas pobiju sve. To me jako uznemirava - kazao je Dragan Kobiljski. - Kada advokati kažu da čovek, koji je stvorio najvećeg zločinca kaže "mene mogu da razapinju, ali porodicu da mi ne diraju", a on je razorio i pobio sve naše svetove i Emu i Eminu decu i unuke. Oni definitivno ne znaju šta su uradili i kakvu su nam bol naneli.

Kobiljski navodi da ga uznemirava porodica koja živi po sistemu ne idem u vojsku, ali imam arsenal oružja i 2.500 metaka, lekar sam, a imam bolesnika u kući.

- Sveštenik nam je rekao vi morate biti ponosni na Emu, jer je njen izbor bio da stane ispred Koste. Ona je mene prevazišla u hrabrosti - rekao je otac plačući.