POGLED ISKOSA - Poslednji Hiperborejac

Dejan Đorić

21. 02. 2023. u 16:30

PRE govora o Dragošu Kalajiću (1943-2005) koji bi sada slavio 80 godina, ceremonijalmajstor treba tri puta snažno da udari palicom o pod i kao na dvoru francuskih kraljeva, najavi ulazak značajne ličnosti.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Последњи Хиперборејац

Milovan Vidak, Pred početak velikog suđenja, 1962-65, ulje na platnu, 120x105 cm

Tikalo je tog harizmatičnog osnivača naše nove elite, umetnika koji je hodao putevima ruža i čelika, najbolje opisao: "Kada se iznenada pojavio svi smo bili iznenađeni. Među nas je niotkuda stupio dečak vanredne lepote, elokvencije, britkosti uma i nemalog likovnog dara. Za nas je bio neka vrsta princa i to je ostao". Kalajić - čedo Mediale, prijatelj Leonida Šejke i Olje Ivanjicki, blizak sa Ilijom Savićem, ezoterikom u pozadini ove grupe i Slobodanom Mašićem, godinama nerazdvojan sa Radomirom Reljićem i Mirom Glavurtićem, neprikosnoveni je autoritet koga je priroda na svim planovima krajnje nesebično darovala. U Italiji poznanik Ezre Paunda i pripadnika velikih rimskih aristokratskih porodica u nestajanju, poslednji blizak sa Julijusom Evolom, Dragoš Kalajić je bio ratnik svetlosti, priređivač najboljeg srpskog izdanja o samurajima, borac i esteta kao Jukio Mišima. U njegovom duhu sreli su se papir i mač, a već u prvoj knjizi, koju je objavio u dvadeset petoj godini, nagovestio je svoj put u sfere visoke politike. Bio je jedan od najvećih evropskih sinova, a zameralo mu se da je izdao Evropu, što je dokaz nepoznavanja njegovog dela. Strasno je čitao antičke pisce, jer je smatrao da intelektualac mora svakog dana da provede četiri sata u čitanju i da napiše najmanje četiri strane teksta. Više puta je pisao o Isusu Hristosu kao "lešini sa krsta" mada nije voleo đavola, ružnoću, zlo, svaku slabost i - modernu umetnost. To su teme njegovih brutalnih, ubitačnih i duhovitih analiza, koje ga, pored svega ostalog, svrstavaju u red najoriginalnijih likovnih kritičara i kulturologa XX i XXI veka. Mnogo puta su domaći i strani intelektualci (među njima i Herbert Markuze) ostajali bez reči, zaprepašćeni njegovim drskim, ali neoborivim argumentima, što mu je u čestim duelima i sa više protivnika donosilo simpatije publike. Samo je on umeo emisijom "Ogledalo dvadesetog veka" krajem sedamdesetih da isprazni beogradske ulice. Poštovao je Božić ne samo kao drevni paganski već i kao hrišćanski praznik.

Kalajićev ezoterizam i lični magnetizam dolazili su iz solarne sfere Hiperboreje, iz predela gde sunce nikada ne zalazi. Hteo je u crnilu rata da priredi izložbu posvećenu belini i svetlosti, ali mu nisu dozvolili. Posle rasprava u udarnim terminima italijanske televizije na kojoj je viteški branio Srbiju, njegova poslednja samostalna izložba u Rimu dobila je veliki publicitet. Pred kraj života uspelo mu je ono što nije mogao ni u naponu snage. Vodeći italijanski listovi posvetili su mu celu stranu, prikazujući i njegovo ideološko delovanje, a u Srbiji nije mogao da objavljuje i pojavljuje se u medijima, srušio je sve mostove ka demokratiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

ĐOKOVIĆ PODELIO TAJNU USPEHA: Evo kako se Novak izoluje kada je publika protiv njega