POZORIŠNA KRITIKA: Krpež i trpež

DRAMATIZACIJA Vanje Ejdus pomalo skrajnutog Andri­ćevog romana o Rajki Radaković, u čitanju reditelj­ke Đurđe Tešić i nadahnutoj igri glumaca Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke je anam­nezu pomračenja uma zbog tvrdičluka odane kćeri bankrotiranog sarajevskog gazde pokazala kao kolek­tivni crni ritual, u kome svako ima udela u krivici.

Novosti

"Nema nevinih", kao što je pisao Andrić u "Prokletoj avliji".

Ejdus je odolela potpunom prevođenju izvrsne lite­rature našeg nobelovca u dramsku formu, kojoj se i sam pisac opirao. Uvodeći kolektivnog Naratora, autorke, pisac i reditelj su postigle kako scensku le­potu originalnog teksta, tako i autentičnost pojave same Rajke Radaković (izvrsna Slađana Zrnić), koja kao da prirodno izranja iz opsesivnosti sarajevskog i beogradskog (polu)sveta... Začudnost ovoj intim­noj priči dodaje i sama scena, dvostruko uokvirena (Dragana Purković Macan), ali i živa muzika, koja songu daje autentičnost i radnju udaljava od sitnog realizma.

Aktancijalne grupe, koje rediteljka određuje da nose priču (sugrađani, radnici, rođaci, beogradski ve­tropiri i bacači magle...) služe da radnju efikasno ritualizuju i daju joj značaj epskog pripovedanja, ne­kako mitskog. U toj koncepciji je potpuno opravdano da Rajka, u crnom dugom kaputu (kostim Ivana Ristić), sa večitom akten-tašnom u ruci i u muškim cipe­lama, svoje trenutke nežnosti iz mladosti, prema majci i ujaku i zakasnelom, pogrešnom blesku stra­sti prema beogradskom prevarantu u ovoj predstavi koristi kao "gorivo" za uvreženo, tradicionalno ne­poverenje prema ljudima, od kojih očekuje samo zlo i pljačku.

U banjalučkoj "Gospođici", kako je Vanja Ejdus anali­zira i Đurđa Tešić tumači, nad društvenim odba­civanjem stare škrtice preovlađuje anamneza posr­nuća njenog uma, kao neka plesno muzička partitura, koja ima gvozdene, vekovne zakone. Taj ženeovski ritual zla donekle opravdava narativnost čitave predstave, daje motive, činjenice, a dramski je boje tačno postavljeni i protumačeni likovi izuzetnih Nataše Ivančević (Majka), Bojana Kolopića (Dajdža Vlado), Danilo Kerkez (Rafo)...

Zlosrećna Rajka Radaković, u klopci pervertirane strasti za čuvanjem i sticanjem, u magnovenju sećanja na čitav svoj neostvareni život, po Andriću zauvek ostaje u beograd­skom egzilu, u Stiškoj (danas Golsvordijevoj) ulici, broj 14, a ova predstava je istinito sta­vlja u širu sliku, u centar neu­roze, koja plaši svojom aktuel­nošću u savremenom svetu trke za sticanjem i nadmoći nad nedužnim žrtvama.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Bravo za životnu radost

17. 02. 2023. u 09:54

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Ni kolač, ni ogledalce

13. 02. 2023. u 09:15

Kultura

0 4

POZORIŠNA KRITIKA: Naše sestre

16. 01. 2023. u 12:25

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Pita je davno ispečena

05. 01. 2023. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije