Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Smisao poezije

Slađana Ilić

21. 06. 2023. u 10:44

I U NOVOJ zbirci "Renoviranje" ("Presing") pesnik, antologičar, član Slovenske akademije književnosti i umetnosti (Varna), Vlasta Mladenović, razmišlja nad pitanjima kojima se bavio i ranije, u drugim svojim knjigama.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Смисао поезије

Foto: Privatna arhiva

Zanimljivo je razmotriti intenzitet njegove sadašnje zapitanosti u odnosu na raniju o značaju tradicije i njenom uticaju na stvaralaštvo danas, o stamenosti temelja sopstvene poetike, o tome šta je poezija, kome je ona sada potrebna, da li je i kako povezana sa smislom svemira, o slobodi, "o spletkarenjima i drugim nespokojstvima", o odnosu centra i periferije na polju stvaralaštva itd. Rekli bismo, čitajući njegov opus u celini pa poredeći zbirke međusobno, da taj intenzitet opada, a da se, logično, iskustva koja se neprestano uvećavaju sintetiziju u visokoestetizovane iskaze.

Na osnovu njih lako zaključujemo o neraspoloženju lirskog subjekta koji je sklon odlascima u dobrovoljno izgnanstvo, povlačenju od ljudi i njihovih razgovora o drugima, od buke dana, od lažnih, uvek ambicioznih pesnika, taštine, gradova...

Šta bi moglo biti njegovo utočište? Razume se - poezija - "tužna radost, / u kojoj će prepoznati sebe" ("Dok potpisujem knjigu") i periferija jer "na periferiji su istinski pesnici" ("U jednom gradu"). Njegovo stvaranje, u svojevrsnom skitu, sa svešću o tome da je "prošlo sve što je slavno" ("Kao što peva Cvetajeva") zapravo je konstantna molitva Gospodu. Ta molitva onog koji zna "kako stoje stvari" ("U poeziji"), ipak ne isključuje začuđenost "svetom koji se menja / brzinom svetlosnih godina..." ("Početak novog doba").

Foto promo

Nasuprot pesmi, ta vrtoglava promena je destruktivna, pa donosi propast ljudskih tvorevina. Ponekad je sasvim očigledna, ponekad se manifestuje na možda neočekivanim mestima, na primer - u praznim salama u kojima se odvijaju književne večeri, u kojima sede samo "nameštenici ustanove" ("Besmisleno književno veče"). Ta besmislenost postala je tzv. nova realnost koju upotpunjuje uništavanje tradicije i aktivizam "zombi pesnika" ("Na Kraljevici") koje nikako neće "istinska pesma" ("Dirnuh u pesnički osinjak") i kvaziurednika književnih glasila, sklonih ideolozima iz NVO sektora i piscima antiromana.

Ono što podstiče lirskog subjekta stvaraoca da i o tome nešto izusti jeste tek pevanje sopstvenoj nadi ("Kao što peva Cvetajeva"). No, kazali bismo, poznajući poeziju Vlaste Mladenovića, kao i cikličnost smisla i besmisla, dobra i zla, stvaranja i destrukcije, ta nada, kojoj se stvaralac obraća, upravo njegovim obraćanjem uvećava svoj smisao i snagu. Ona poput "usamljenog oblaka" ("Mladomajski cvetnik") dobija moć da spaja svetove, i ljude. U toj moći sigurno je sadržana i klica preko potrebnog, mogućeg renoviranja - kada mu dođe vreme.

Dobra poezija, prava književnost uopšte, ne mora se nužno čitati u sumornim, zapuštenim prostorima, istim takvim "nameštenicima i zaposlenima". Ne bi trebalo time povređivati njeno biće i njenu slobodu. "Treba napustiti lošu adresu" ("Druga adresa"). Kad nova realnost postane prošlost, pesme će dočekati "srećnog arheologa" ("Pesme za večnost") i doći do budućih pesnika ("Veliki pesnici malih naroda"), a do tada će, kao i nakon toga, biti na sigurnom, u rukama i oku pravog čitaoca.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove
Društvo

0 6

Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove

Možete li da zamislite lepotu svakodnevice koja počinje na obali Save do koje stižete laganom šetnjom kroz jedinstvenu luksuznu pešačku zonu, a završava se ispijanjem vina na vašoj prostranoj terasi s pogledom na reku ili u vrhunskom restoranu do kog stižete peške? U istom danu ste s lakoćom obavili posao, odradili trening, uživali u kupovini novih komada garderobe najluksuznijih brendova u neposrednom komšiluku, a stigli ste i da sa decom provedete vreme u zelenilu, jer se sve što vam treba nalazi nadohvat ruke.

14. 05. 2024. u 10:00

Pročitajte više

VAŽNIJE MU DA POMILUJE KONJE Kusta o Jokiću, Noletu i krahu društva: Spas je u hrišćanstvu, bogataši sa Zapada o nama misle SVE NAJGORE
Poznati

0 0

"VAŽNIJE MU DA POMILUJE KONjE" Kusta o Jokiću, Noletu i krahu društva: "Spas je u hrišćanstvu, bogataši sa Zapada o nama misle SVE NAJGORE"

"U DANAŠNjEM svetu, u kome se pojavi najmlađi ubica u istoriji Evrope, postavlja se pitanje brzine tog prozapadnjačenja. Pitanje je i da li smo svi mi saučesnici tog tragičnog događaja. Kada mladi ljudi ne mogu da apsorbuju ceo taj nametnuti svet, onda to mora negde da se ispolji, a taj dečak je izabrao najgori ventil."

16. 05. 2024. u 21:02

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

O HOBITU, UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga O vremenu i vodi
Kultura

0 0

O "HOBITU", UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga "O vremenu i vodi"

ANDRI Snajer Magnason jedan je od najpoznatijih islandskih pisaca, scenarista, pisaca za decu, boraca za životnu sredinu, ugrožene vrste i glečere, i bivši predsednički kandidat. Njegov deda po majci, Bjern Torbjarnarson, bio je jedan od najpoznatijih njujorških hirurga, koji je operisao poslednjeg iranskog šaha Rezu Pahlavija, Openhajmera, ali i pop-art umetnika Endija Vorhola, koji je ubrzo umro, pa se Torbjarnarsonovo ime povlačilo po naslovnim stranama.

16. 05. 2024. u 15:41

NASTAVAK GLADIJATORA- IZ PUSTINJE: Novosti na licu mesta, u marokanskom studiju Atlas gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla
Kultura

0 2

NASTAVAK "GLADIJATORA"- IZ PUSTINJE: "Novosti" na licu mesta, u marokanskom studiju "Atlas" gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla

KADA na jesen budete gledali drugi deo "Gladijatora", neke od nas ćete prepoznati među statistima, priča mladi berberin Hasan, odeven u dželabu i sa maramom boje indiga oko vrata, provodeći turiste kroz Ait Ben Hadou, kroz uzane ulice utvrđenja (ksara) sa građevinama od nabijene zemlje, ćerpiča, glinenih cigala i drveta, koje je kao primer takozvane peščane arhitekture Maroka, dospelo na Uneskovu Listu svetske baštine u Africi.

16. 05. 2024. u 15:36

Politika
Tenis
Fudbal
NAJATRAKTIVNIJA HRVATICA BESNA: E, baš idem!

NAJATRAKTIVNIJA HRVATICA BESNA: "E, baš idem!"