KNJIŽEVNA KRITIKA: Stvaralac i smrt

KNjIGU Jovice Aćina "Banja" ("Agora"), koja je ponela Nagradu Biblioteke grada Beograda "Moma Dimić" za 2023. godinu, čine pripovetke o evropskim stvaraocima i njihovim delima.

Foto: Privatna arhiva

O njima pripovedač erudita promišlja boraveći u mnogim značajnim centrima kulture ili pak u mestima u kojima su, sticajima životnih okolnosti, ti stvaraoci bili zatečeni, katkad i "zatočeni" (Firenca, Delft, Hag, Berlin, Provansa...).

Vraćajući se tim tačkama, vremenima i društvenim kontekstima u kojima je svako od stvaralaca živeo (Nikolo Makijaveli, Jan Vermer, Šarlota Salomon i drugi), pripovedač otvara pitanja kojima se, na sasvim samosvojan način, može baviti samo onaj koji, poput jednog od njegovih junaka, zna sledeće: 

"Da bismo bilo šta snažno izrazili, izneli na svetlost, treba prvo da uđemo u sebe i svoj pravi glas oslobodimo spoljašnjih lanaca".

U knjizi je očigledna autorova okupiranost smrću. Otuda niz vrlo podsticajnih razmišljanja o odnosu stvaraoca i smrti. Jedan od primera nalazimo u priči "U boji prekrivenoj tamom". U njoj se, zajedno s pripovedačem, suočavamo sa činjenicom da smrt jedno delo, osobito autobiografsko, čini nedorečenim. Ukoliko na taj način pristupamo odnosu stvaranja i smrti, zaključićemo da je smrt uvek korak ispred i da u tom smislu bar delimično narušava zaokruženost jednog umetničkog dela, tj. njegov potpuni smisao. Na specifičan način se zajedno s pripovedačem suočavamo s dorečenošću smrti spram mogućnosti dorečenosti umetničkog dela.

No, razmišljanje o tome, kako u knjizi vidimo, otvara i polje razmatranja osobene veze dela kojim je pripovedač okupiran i žanra u kojem o njemu piše. Nisu sva dela, poput autobiografije, uvek korak iza smrti. Neka su bar korak, ukoliko ne i znatno više, ispred nje - dorečena - kao što je priča o drugom, kao što je, na primer, pesma o umetniku ili njegovom delu, poput pesme Vislave Šimborske o Vermerovoj Mlekarici: "Sve dok ona žena u Kraljevskom muzeju / u naslikanoj tišini i usredsređenosti / iz dana u dan sipa / mleko iz bokala u činiju, / svet ne zaslužuje smak sveta" (v. pripovetku "Pogled na Delft").

Poput Vermerove Mlekarice je i junak Aćinove pripovetke koji devojčici Loti (Šarloti Salomon), čija je lutka zauvek "odbegla", pišući lutkina pisma, pripoveda o njenim avanturama, novom životu, razlozima zašto je morala da ode, o prirodnosti tog odlaska ("U boji prekrivenoj tamom"). U njoj, dakle, nalazimo i motiv stvaraoca kao spasioca i primere o rehabilitujućoj moći umetnosti.

U "Banji" se na svetlost iznose i razmišljanja o stvaranju kao spasenju, kao i to da način na koji stvaralac zauvek odlazi, bar delimično, ukoliko ne sasvim, određuje život tog dela, utiče na njegovu recepciju.

Aćinovi pripovedači razmišljaju i o vezi umetnosti i zla, o različitim poreklima zla, kao i o njihovoj vitalnosti i manifestnosti - najčešće ideološkoj. Stoga nas one inspirišu da razmišljamo kako se stvaraočev neprijatelj služi njegovim delom, tj. kako to delo biva shvaćeno od strane različitih recipijenata. Kako ono živi u delima onoga koji je zao i totalitaran, a kako ga doživljava neko ko je takođe pisac i mislilac, meditativan i zagledan u sebe, u svet iz sopstvene tihosti (v. pripovetku "Ima li koga").

Osim hoda kroz svetsku istoriju totalitarnih režima i sudbinu pojedinih njihovih žrtava, ali i sveta u kojem mi živimo, kao i kroz istoriju evropske kulture, imaginacija Jovice Aćina nas, kao i uvek, vodi u začudne svetove u kojima, čitajući dela neprolazne vrednosti, spoznajemo i sopstveni lik - u ogledalu, prepoznajemo viša značenja, čak i "doslikavamo" remek-dela velikih majstora. To činimo i dok čitamo "Banju"...

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Moći jezika

01. 08. 2023. u 15:05

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Duhovite minijature i "vrele" teme

12. 07. 2023. u 16:34

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Bol i lepota

29. 06. 2023. u 12:34

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Smisao poezije

21. 06. 2023. u 10:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije