Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Svet kojeg više nema

Slađana Ilić

04. 10. 2023. u 08:00

ZBIRKA pesama Radosava Stojanovića "Staze i prtine" ("Revnitelj", Niš 2022) svojevrsna je lirska retrospektiva jednog sveta kojeg više nema.

Nije neobično da to bude tema jedne knjige. Mnogi pesnici, kroz istoriju književnosti, kao i naši savremenici, sećaju se sopstvenog detinjstva kao povlašćenog vremena, bližnjih kojih više nema, rodnog kraja iz kojeg su odavno i zauvek otišli... Svako od njih, naravno, to čini, na sebi svojstven način, u skladu sa sopstvenim senzibilitetom i poetikom.

Šta je onda specifično u vezi sa ovim stvaraocem? To što je on jedan od najznačajnijih pisaca sa juga Srbije, što je važan glas u savremenoj srpskoj književnosti koji je, pored brojnih pesničkih zbirki, drama, publicističkih knjiga i autor zbirki priča i romana od kojih su neki sigurno ostali trajno upisani u memoriju pasioniranih i zahtevnih čitalaca. Ovde ćemo spomenuti tek neke: "Divlji kalem", "Angelus", "Mesečeva lađa", "Tri hvata neba", "Zemaljski dni Nade Kristine".

Pišući u bilo kojem žanru, na dijalektu ili pak na standardnom književnom jeziku, ovaj umetnik nas upoznaje sa svetom o kojem skoro da ne znamo ništa. Reč je o prostorima Crne Trave na kojima, prema poslednjem popisu, živi nešto manje od 1.100 stanovnika, osobito o selu Mlačištu, koje je, prema popisu iz 2011. imalo 20 stanovnika. Radosav Stojanović taj svet brižljivo, gotovo relikvijski, čuva, vraćajući se na sva njegova mitska mesta, na verovanja i legende, običaje i svakodnevni život - u prošlosti - dok je tu još uvek bilo ljudi, u svet koji je - književno uobličen - uvek u auri Sunca i Meseca, mistike koju oni nose, a koja utiče na lirske junake, na ono što oni osećaju, govore i čine.

Tu sve pulsira od ptičjih zvukova, boja i mirisa raznovrsnog bilja, pokošenih livada, različitih ukusa, vrelina i strasti, često oličenih i u fatalnim ženama. Tako je, dakle, bilo nekada. Sada, lirski subjekt "Staza i prtina", dok traje njegovo "sušto putovanje" i dalje između moći Sunca i Meseca, osvetljen prvim, a presenjen drugim, neminovno se udaljava od vremena kada mu je majka ranim jutrom prtila zavejane puteve - prema školi - i potom brižno, sa prozora porodične kuće, očekivala njegov povratak. Udaljava se od mesta sreće, gde su košute silazile na pojilo, i gde je, "u Vasiljkovici i na Golemom ridu" odbijajući otkose bio u "čarobnom ushitu" misleći na Andrijanu. Udaljava se od vremena ploti i plodnosti u kojem je "Stamena / od krvi i plamena" ("I bi Stamena")...

Tim idiličnim i strastvenim slikama kontrast su one izrazito naturalističke kojima je prikazano naličje tog života, muka i duhovna snaga običnog čoveka tog podneblja koji, kad nije u pečalbi, daleko od blagosti doma i bližnjih, jeste u polju ili brine o "blagu" (domaćim životinjama) nastojeći da stoički izdrži uvek prisutne manifestacije zla:

"Nikada nisam razmišljao o tome / Kako je bilo mom ocu / Kada je morao da ubije najboljeg bika iz naše štale / Jer mu je neko od komšija kolcem polomio kičmu / A kako je tek bilo biku - seoskom ćaji! / Nikada! // A pomagao sam mu kao dečak držeći povodac / Da ga macolom u čelenku / Potom prekolje, odere, sredi, raspastrmi / I gledao kako zagrcnut / Na dlanu drži / Njegovo vrelo golemo srce / Još puno života" ("Neslućeni bol").

Ovu pesmu Radosava Stojanovića zbog traumatičnog, veoma dubokog dečačkog doživljaja, asocijativno povezujemo s pesmom Miroslava Maksimovića "Upamtio sam to", s tim što podvlačimo značajnu razliku - u potonjoj klanje životinje naslut je skoro dolazećeg, drugačijeg zla, u kom klanje nije ni nužnost, ni milost.

Ipak, i lirski subjekt u zbirci "Staze i prtine" razmišlja o trijumfu smrti, o zemlji za koju kažu da više nije njegova, ni naša, o zaumlju u kojem će se jednog dana probuditi "sa tuđim jezikom na usnama", ali i o "miomirisima večnosti [...] sa kamena i oltara" gde je "naše otkrovenje" - o Prizrenu ("Poći ćeš sa mnom").

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Pesma o stvaranju

27. 09. 2023. u 08:00

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Riznice znanja

19. 09. 2023. u 12:45

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Duboko u svetu

29. 08. 2023. u 13:01

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Sopstveni vrtlozi

16. 08. 2023. u 11:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 16

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: Oni su totalni kreteni, rekao posle povika da je Francuska odgovorna za krvoproliće

Svet

0 0

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"

"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".

22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

HRAM VELIKANA KULTURNE ISTORIJE: Narodno pozorište u Beogradu proslavilo 156.rođendan

Kultura

0 0

HRAM VELIKANA KULTURNE ISTORIJE: Narodno pozorište u Beogradu proslavilo 156.rođendan

DAN Narodnog pozorišta, 22.novembar, tradicionalno je protekao u slavljeničkoj atmosferi: u 156.sezonu nacionalni teatar ušao je dodelom brojnih priznanja. Kao i svake godine, najsvečaniji trenutak bio je uručenje godišnje nagrade "Raša Plaović", koja je ovog puta pripala glumcu Radovanu Vujoviću.

22. 11. 2024. u 17:36

ČETRNAESTI ČELO FEST OD 23. DO 30. NOVEMBRA: Zvuk čela na Kolarcu, u sali Filharmonije i u muzejima

Kultura

0 0

ČETRNAESTI ČELO FEST OD 23. DO 30. NOVEMBRA: Zvuk čela na Kolarcu, u sali Filharmonije i u muzejima

ČETRNAESTI Čelo fest 23. novembra na Kolarcu svečano otvara nastup Simfonijskog orkestra RTS pod upravom dirigenta Aleksandra Kojića, uz trio solista koji čine slavni violinista Roman Simović, violončelista Dragan Đorđević i pijanista Dino Imeri, a pored Trostrukog koncerta Ludviga Van Betovena, na programu je i popularna Simfonija br. 9 "Iz Novog sveta" Antonjina Dvoržaka.

22. 11. 2024. u 16:46

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA NOVOSTI: Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

TV Novosti

0 0

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA "NOVOSTI": Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

VELIKI sam ljubitelj jugoslovenske i srpske kinematografije, tako da mi je bilo zaista zadovoljstvo da učestvujem u ovakvom projektu. Ovo je bio moj prvi dodir sa filmom i sa serijom, jer sam obično samo gledalac, ali mislim da smo jako dobro to uradili. Na prvom mestu, moram da pomenem Nemanju Ćeranića koji je reditelj ovog ostvarenja, Miloša Radunovića koji je dao veliki doprinos i Stefana Boškovića koji je napisao scenario verodostojan onome što su ispričali Džejevi prijatelji.

22. 11. 2024. u 12:05

PRIČE LJUBLJANSKIH ČEFURJA PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa Booking Balkan

Kultura

0 0

PRIČE LJUBLJANSKIH "ČEFURJA" PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa "Booking Balkan"

U okviru programa Booking Balkan, gosti Kulturnog centra "Grad" u Beogradu, u nedelju 24. novembra, biće poznati slovenački pisac i reditelj Goran Vojnović, kao i pisac i kreativni direktor Slavoljub Stanković.

22. 11. 2024. u 10:12