SKROMNI DRAGULJAR REČI: Sećanje na Lazu Lazića (1929-2023)
SA šumom lišća sredinom jeseni poštovani i nezaboravni Laza Lazić (1929-2023), književnik, erudita, pisac za decu, prevodilac, antologičar, urednik, pesnik, mislilac u svemu čestit i krajnje ozbiljan, sa očaravajućom darovitošću, dugovekom pribranošću, moćima lucidnog zapažanja, duhovitim osenčenjima, bezmalo poživevši ceo jedan vek, napustio je ovaj naš svet i nastanio se u večnosti.
U nezaboravu za one koji su na vreme - ko bi ga znao čime sem možda svojim srcem - stekli tu privilegiju da ga upoznaju, s njim razgovaraju, osete blagodat kojim ozaruje svaka njegova knjiga, bilo da je za mlade, odrasle, da je esejistika ili umetnička književnost, filozofska promišljanja o čoveku, životu, umetnosti. Nezaboravan i onima koji su slušali njegovo virtuozno besedništvo.
Tu neiscrpnu glagoljivost koja je osvajala, u ovim vremenima površnosti i "lakih nota" neveliki broj, ali ipak, istrajne čitaoce i zaljubljenike u njegova dela i neprocenjivu stilistiku savršenih rečenice i vrtoglave bujnosti leksike. Bilo koju knjigu ovog svevremenog pesnika, mislioca i čoveka da otvorite, u njima ćete, u nekoliko rečenica, u jednom pasusu, samo u stihu, pronaći ono za čim žudi ljudsko biće, i tako utoliti žeđ jednom kapi sa izvora Bogom primane Istine, na kome se nadahnjivao ovaj divni srpski pesnik.
Kao dokaz nudimo sledeći zapis pod naslovom Snaga, iz njegove knjige zapisa "Razgovor o beskonačnom":
Tajna snage je u krhkosti.
Potekavši iz ravnice panonske, gde je ravno sve odatle pa dokle pogled seže, to prostranstvo uselilo se u njega i učinilo ga jednim od najplodnijih naših savremenika, čiji se naslovi i izdanja ne mogu ni nabrojati. I njegova dugovečnost je promisao Tvorca sveta, te tako time dobijena prilika da nam kroz svoja dela svedoči rođenjem stečenu sposobnost da te Bogom primane Istine podeli u decenijskom svakodnevnom pisanju.
Laza Lazić je znao da je čovek prah, od zemlje stvoren i zemlja da će biti, i veličinu svoga dela nije merio po pohvalama i hvalospevima, već po tihom odobravanju i razumevanju da to što je za svoga života činio, činio je ne u slavu svoju, već uzdižući onu silu Duha i postojanja kroz Reč. Jer, posle svega, verovao je, jedino reči i ostaju. Ako je čovek, pisac, stvarajući, rečima prilazio s uvažavanjem a ne manipulativno, u slavu Onoga koji je sve stvorio, pa i Pesnika, a ne svoju; u radosti davanja a ne prisvajanja.
Ova po svemu sasvim osobena stvaralačka Ličnost, uprkos svojoj skromnosti, ali i mirnom dostojanstvu, svakako je zaslužio više pažnje, ne zbog toga što je njemu bila potrebna, već što se odsustvom pažnje prema neizrecivo bujnom delu ovoga književnika oslikava stanje duha kulturne sredine kojoj je pripadao i opšte kulture naroda od koga je potekao. Ostavio nam je i dela u prebogatoj rukopisnoj zaostavštini, pri kraju života, oslabljenog vida, pišući na velikim listovima papira debelim crnim flomasterom. Na nama, još više na izdavačima, a najviše na odgovornima u kulturi u Srbiji u trećoj deceniji dvadeset i prvog veka je da to delo ozareno lepotom i dragocenim sjajem poetike ovog barda naše književnosti, pravog i istrajnog draguljara reči, sačuvamo tako što će se rukopisi u budućnosti objavljivati. Na polzu roda našega.
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (0)