Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Pomorišac moderni tradicionalista

Dejan Đorić

21. 02. 2024. u 05:00

PISATI o Vasi Pomorišcu (Modoš, danas Jaša Tomić, 1893 - Beograd, 1961) za autora ovog teksta posebno je zadovoljstvo jer ga uz Milenu Pavlović-Barili najviše poštuje u našoj umetnosti rane moderne.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Поморишац модерни традиционалиста

Vasa Pomorišac "Autoportret sa paletom"Galerija Matice srpske

To znači da se na Pomoriščevom primeru u prvi plan izvlači ona stvaralačka linija koja kreće sa vojvođanskom umetnošću Katarine Ivanović, majstor bidermajera, realista kakvi su Paja Jovanović, Uroš Predić, Stevan Aleksić (u čijem je ateljeu Pomorišac započeo svoju veliku likovnu avanturu) i traje do najmlađih realista. Reč je dakle o moćnoj struji koja se izdvaja iz toka intimističkog slikarstva, započetoj sa sjajnim stvaralaštvom Koste Miličevića i koja ne pripada drugom, ekspresivnom vidu srpskog slikarstva sa začetnicima i najuzornijim predstavnicima u Nadeždi Petrović, Zori Petrović i Milanu Konjoviću. Pomorišac je stvarao tiho i nenametljivo i izložba koja traje do 3. marta u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu ga iznova repozicionira kao jednog od najvažnijih naših starijih umetnika. Zbilja, zašto bi se uvek u prvi plan dovodili Sava Šumanović, Petar Lubarda, Milo Milunović i Jovan Bijelić, kada Pomorišac ima svoje izuzetne vrednosti. On je skoro neotkriven u odnosu na svoj značaj i velika izložba u Galeriji Matice srpske ga uspešno postavlja na njegovo mesto, ono koje mu pripada. Ta velika retorospektiva slika, akvarela, crteža i vitraža, od kojih su neki rekonstruisani prvi put za ovu izložbu, omogućuje nam da sagledamo našeg majstora kao jednu od najblistavijih likovnih pojava u međuratnoj umetnosti ako je vrednujemo sa stanovišta tradicije.

Direktorka Galerije ispravno je uvidela da će ovakva likovna smotra biti dostojanstvena i da obeleži jubilej 175 godina postojanja Galerije Matice srpske, što je potvrđeno interesovanjem publike koja je mnogo pre kraja izložbe razgrabila studijski dvojezični, srpsko-engleski katalog na 255 strana. Na postavci su se našla dela iz fonda Galerije Matice srpske, beogradskog Muzeja savremene umetnosti i iz privatnih zbirki.

Pomoriščeva dvojica sinova su živa i ovim povodom iz njihove kolekcije Galerija Matice srpske otkupila je odličnu sliku nemalog formata posvećenu Banović Strahinji (1936). Sva dela sa ove smotre reprodukovna su u katalogu.

Pomorišac je moderni tradicionalista, onaj koji je znao za iskustva renesansnog slikarstva i jedini od naših koji se školovao u duhu prerafelita. To ga je učinilo sposobnim da uđe u tada aktuelnu obnovu figuracije u vidu pokreta Nova stvarnost i da deluje kao jedini naš majstor i u duhu metafizičkog slikarstva. S druge strane, prošao je i put klasičnog moderniste koji otvara puteve apstrakciji i futurizmu (njegov raspeti Hristos i Sv. Jovan Krstitelj su među najsmelije modernistički naslikanim ne samo u našoj umetnosti). Pomorišac, klasični majstor figuracije, izvršio je uvek aktuelnu sintezu tradicije i modernizma.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

U SVAKOJ PORODICI TINJA NEKI BOL: Norveška spisateljica Vigdis Jurt, za Novosti, o knjigama Nasleđe i Da li je majka mrtva
Dodatak Kultura

0 0

U SVAKOJ PORODICI TINJA NEKI BOL: Norveška spisateljica Vigdis Jurt, za "Novosti", o knjigama "Nasleđe" i "Da li je majka mrtva"

NAJNOVIJI roman poznate norveške spisateljice Vigdis Jurt, objavljen na srpskom, "Da li je majka mrtva", sadrži jednu mitsku scenu: u zavejanoj šumi los se zaleće na drvo pored kolibe, iz koje ga posmatra glavna junakinja Johana, i udara sve dok mu ne otpadne stara koža, uz užasnu bol i puno krvi. Scena asocira na bolnu transformaciju kroz koju mora da prođe i Johana da bi odbacila prošlost i nastavila život.

19. 11. 2024. u 17:35

Politika
Tenis
Fudbal
MALI BIOSKOP U MALOM GRADU: Fondacija Mozzart pomogla rad bioskopa „Cinema Punto“ u Šidu

MALI BIOSKOP U MALOM GRADU: Fondacija Mozzart pomogla rad bioskopa „Cinema Punto“ u Šidu