Dodatak Kultura

VRATITE BRIGU O JEZIKU SRBISTIMA: Ko nam to kroji jezik?

Piše doc. dr Katarina Begović Katedra za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološki fakultet Univerzitet u Beogradu

13. 03. 2024. u 05:00

OVO je presedan u istoriji srpske kulture kojim neko svim građanima Republike Srbije nameće ideološki podoban diskurs, a istovremeno tim presedanom dezintegriše srpski književni jezik, ali i misao koju bismo njime artikulisali

ВРАТИТЕ БРИГУ О ЈЕЗИКУ СРБИСТИМА: Ко нам то кроји језик?

JAVNOST je sada već dobro upoznata sa fenomenom tzv. rodno osetljivog jezika, koji podrazumeva eksplikaciju rodnih uloga (kojih ima daleko više nego polova) u jeziku. Ovaj je jezik definisan u, kako su razni uvaženi srbisti i pravnici više puta isticali, protivustavnom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, izglasanom 20. maja 2021. godine. Bezmalo tri godine sada, u susretu prvome junu 2024. godine, kada bi trebalo početi primenjivati jezičke odredbe ovoga zakona, srbisti uporno apeluju na javnost u pokušaju da objasne na kojim je sve pogrešnim premisama ideja o rodno osetljivom jeziku zasnovana i koliko takva ideja razara dvovekovno staro tkivo vukovskog književnog jezika.

Ne radi se ovde samo o nakaradnom jezičkom inženjeringu (mada je on najočigledniji), problem je idejni. I u toj ideji treba iznova i iznova dekonstruisati ideološku manipulaciju prema kojoj smo mi srbisti konzervativni, patrijarhalni, nazadni i diskriminišemo žene u javnom društvenom životu jer im "ne damo da budu vidljive" (među kojima sam i ja koja ovo pišem, kao i nebrojene koleginice srbističke struke).
Na kakvoj je premisi zasnovan konstrukt rodno osetljivog jezika? Zagovornici ove ideje kažu, muški rod u jeziku je diskriminatoran prema ženama. Osim što je jedno jezik, a drugo stvarnost sa kojom jezik ne korelira do kraja, a često ne korelira uopšte, ovde nudim jedan mali deo lingvističkog odgovora ideolozima koji ne znaju šta je kategorija imeničkog roda u jeziku.
Ne postoji naučna argumentacija koja kaže da kada izgovorimo građani (imenica muškoga roda u množini), mislimo samo na muškarce, pa da moramo koristiti paralelne forme tipa građani i građanke. Ali postoji živ dokaz u jezičkom osećanju, ali i u nauci o jeziku da nije tako. Kada kažem dragi studenti, mislim i na momke i na devojke, a u mojoj učionici devojaka je više nego momaka. One su studenti jednako kao i momci, baš zato što su ravnopravne sa njima. Ja ću, naravno, istaći komponentu pola femininativom studentkinja, ali onda kada mi je potreban, s obzirom na komunikativnu situaciju, a ne po svaku cenu, i kada je to potrebno, i kada nije. Istom analogijom, imenica osoba ženskog je gramatičkog roda, ali nijedan se muškarac ne vređa kada mu kažemo da je osoba, a ne osob. I sva sreća da mačak Toša, na primer, ne može da se uvredi što pripada životinjskoj vrsti koju zovemo mačka (a ne mačak), ili raspevani žabac iz istoimenog crtanog filma što pripada vrsti vodozemaca koju zovemo generičkim imenom žaba.
Liberalnije pristalice ideje o rodno osetljivom jeziku kažu, pa dobro, nekada muški gramatički rod ipak može da podrazumeva i muškarce i žene (kao što ženski gramatički rod podrazumeva nekada i muške jedinke), ali svakako ne u jednini. Jezik i tu kaže drugačije.
U rečenici Taj devojčurak je mnogo simpatičan očigledno mislimo na devojku, a sve je, zamislite, u muškom gramatičkom rodu, i imenica, i zamenica koja uz nju stoji i pridev koji se na imenicu odnosi. Možda bi trebalo, dalje, razmotriti jesu li uvređene sve muškarčine ili junačine, pošto su ženskog gramatičkog roda, jer se ta junačina hrabro borila za svoju domovinu.
No, idejne tvorce rodno osetljivog jezika zanimaju samo imenice koje se odnose na zvanja, zanimanja, titule i sl., a ne to što pruža jezička stvarnost uopšte. Ali i tu stvari po njih loše stoje.
Ako se obraćate lekaru kojeg vidite, reći ćete doktore ili doktorka jer ih poznajete i očigledno je kog su pola. Ako nisu poznati u iskustvu, poput onih delova reklama koji se brzo izgovaraju za više detalja posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom, koristiće se imenica muškog gramatičkog roda jer je u semantičkom fokusu zanimanje, a nisu konkretne osobe koje posao obavljaju. Dakle, ako je nešto generička predstava o zanimanju, koristićete imenicu muškoga roda, a ako je konkretna osoba, verovatno (ali ne i nužno) semantika imenice će podrazumevati i pol.
Prema sličnom principu, meni u diplomi piše da sam doktor nauka, isto kao i mojim kolegama muškoga pola. Imenice sa značenjem titula, zvanja, zanimanja itd., odnose se na funkciju ili posao koji se obavlja, a tek sekundarno, na konkretne osobe. Zvanje doktora nauka, dakle, podrazumeva odgovarajući stepen obrazovanja, a ne to da li osoba koja ima zvanje jeste muško ili žensko. Komponenta pola je ovde opet irelevantna. Zar nije seksizam upravo da mora da se zna kojeg sam pola (ili rodne uloge) iz titule i zvanja?

Čovek bi pomislio da ravnopravnost kao savremena civilizacijska tekovina podrazumeva da se različitost ne ističe tamo gde to nije bitno.

Drugo, jednako važno kao obesmišljavanje cele nauke o jeziku. Čija je potreba da dosledno koristimo novouvedene lekseme poput *psihološkinja ili *istraživačica? Ili da konstruišemo rečenice poput Dragi učeniče / draga učenice, pošto si uspešno savladao/la ovu lekciju... u školskim udžbenicima? Da li je sprovedeno ozbiljno empirijsko istraživanje koje pokazuje da rodno osetljiv novogovor poboljšava položaj žena u društvu? Da se devojčice osećaju osnaženijima i ravnopravnijima ako im se plasira dekonstruisana rečenica u suprotnosti sa svim pravilima jezičke ekonomije, a dečaci ih zato više poštuju (a ne zato što su u kući naučeni, a primeri dobre društvene prakse pokazali da je žena ravnopravna sa muškarcem)? Odgovor na ova pitanja je odričan. Ono, što, međutim, zasigurno znamo jeste da je jezik koji obiluje ovakvim osobinama (Istraživači i istraživačice su se sastali/le...) marker feminističkog i transrodnog diskursa. Dakle, mi svi sada MORAMO da robujemo nekoj ideologiji. Jer, u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti jasno stoji, upotreba rodno osetljivog jezika je obavezujuća (član 73).

Ovo je presedan u istoriji srpske kulture kojim neko svim građanima Republike Srbije nameće ideološki podoban diskurs, a istovremeno tim presedanom dezintegriše srpski književni jezik, ali i misao koju bismo njime artikulisali.

Na kraju, evo jednog detalja koji slikovito dočarava na koje će se sve načine urušiti jezik kao ogledalo kulture jer će naše književno i književnojezičko nasleđe biti "kanselovano". Zamislite jednog dobrog pisca čiji je roman napisan rodno osetljivim jezikom. I zamislite sebe kao čitaoce.

21. 02. 2024. u 12:18

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

21. 11. 2024. u 11:32

DESILO SE ČUDO: Krenuli da mu isključe sina sa aparata, otac ULETEO SA PIŠTOLJEM u bolnicu (VIDEO)

Svet

0 0

DESILO SE ČUDO: Krenuli da mu isključe sina sa aparata, otac ULETEO SA PIŠTOLjEM u bolnicu (VIDEO)

LEKARI su rekli da za njega više nema nade i naložili su da se isključi s aparata za održavanje vitalnih funkcija, ali to njegov otac nije mogao da dozvoli, uprkos tome što se mladićeva majka, Pikeringova bivša supruga, saglasila sa doktorima.

0 0

ZLATNA MAGNOLIJA ZA PREDSTAVU "STARA PLANINA" U ŠANGAJU : Kragujevačko Pozorište za decu trostruko nagrađeno

Sa upravo završenog festivala „Zlatna magnolija“ u Šangaju Pozorište za decu i mlade Kragujevac vratilo se sa tri nagrade za predstavu „Stara planina“. Osvojili su nagradu žirija za najbolju predstavu, nagradu za izvođenje dobila je Milica Vraneš, a nagradu za muziku kompozitor Lazar Novkov.

21. 11. 2024. u 16:05